Златан Лазаревић, директор Аграрног фонда града Бијељина, говори за ,,Семберске новине’’

​Аграрни фонд града Бијељина исплатио је до краја прошле године све подстицаје за пољопривредне произвођаче у Семберији, који су били одобрени у 2021. години, каже на почетку разговора за ,,Семберске новине’’ Златан Лазаревић, директор бијељинског Аграрног фонда који  већ годину и по дана успјешно обавља ову функцију.
 
Подсјећајући да је Аграрни фонд града Бијељина основан 2005. године ради подршке у рјешавању постојећих проблема и стварању повољнијих услова за бржи опоравак и развој пољопривреде на подручју Семберије, Лазаревић каже да Аграрни фонд данас уистину представља једну врсту сервиса који је на услузи семберским произвођачима хране.
-Ми смо за прошлу годину исплатили све одобрене подстицаје за више од 2.200 пољопривредних произвођача. Од тога смо за пшеницу исплатили подстицај за 1.100 пољопривредних произвођача. Остало је још да се исплати подстицај за неких десетак пољопривредника који су у међувремену требало да доставе одређене потврде или документацију и за њих је остављен рок до краја јануара. Значајан број пољопривредника још увијек нема услове за остваривање подстицаја код ресорног министарства, тако да Аграрни фонд града Бијељина изналази начине и могућности да помогне и таквим пољопривредницима. Имамо ми у Семберији већ озбиљне и респектабилне робне произвођаче житарица, млијека, меса, поврћа и воћа, што потврђује и податак да је у прошлој години  ресорно министарство семберским пољопривредницима исплатило око 16.000.000 конвертибилних марака на име подстицаја, плус око шест милиона КМ из Компензационог фонда. Аграрни фонд Бијељина је на име подстицаја у прошлој години исплатио око 1.450.000 КМ’’, каже Лазаревић, од чега је 1.250.000 КМ  директно уплаћено на рачуне пољопривредних произвођача.


 
Лазаревић истиче да је буџетом за ову годину планирано 1,7 милиона КМ средстава која ће Аграрни фонд града Бијељина усмјерити на развој семберске пољопривреде.
-У Нацрту буџета било је планирано 1,5 милиона КМ за ту намјену, али је амандманом Коалиције ,,Договор за Бијељину” тај износ повећан на 1,7 милиона КМ. У прошлој години буџет Аграрног фонда износио је око 1.580.000 КМ, а ми смо потрошили око 1.450.000 КМ. Имали смо око 227 произвођача пшенице који нису на вријеме ажурирали своје захтјеве за исплату подстицаја. Да смо и за њих могли исплатити подстицај, исплаћена средства за прошлу годину износила би више од 1,5 милиона КМ. Правилником о подстицајима Аграрног фонда предвиђено је да пољопривредни произвођачи који аплицирају за пластенике, за организовани откуп воћа и поврћа, гдје откупљивачи и прерађивачи достављају спискове, као и за откуп пшенице, гдје млинари и прерађивачи достављају спискове, морају бити регистровани у АПИФ-у. За остале произвођаче тражили смо овјерене изјаве у матичним уредима или у Градској управи, гдје би се они обавезали да ће одобрена средства утрошити намјенски”.
 
Лазаревић наглашава да Семберија данас уистину представља житницу Републике Српске, истакавши податак да су семберски пољопривредници у 2014. години, коју су обиљежиле катастрофалне поплаве, од ресорног министарства наплатили девет милиона КМ на име подстицаја, да им је у 2020. години исплаћено 19 милиона КМ, у 2021. години већ око 22 милиона КМ за ту намјену.
-Пред нама је још једна прољетна сјетва са скупим импутима. У прошлој години имали смо сушу, поскупљење репроматеријала и поскупљење хране за стоку. У Аграрном фонду смо зацртали да подстичемо развој ратарства, сточарства, повртларства и воћарства. Што се тиче повртларства, у 2020. години било је планирано да се исплати десет одсто од просјечне цијене откупљеног поврћа, а ми смо имали толико средстава да смо могли исплатити седам одсто од просјечне цијене поврћа. У 2021. години исплатили смо подстицаје у стоодстотном износу, укупно око 115.000 КМ. Све смо у прошлој години исплатили у стоодстотном износу, чак смо на неким ставкама, као што је узгој и откуп бикова исплатили 150 КМ по грлу, док је ресорно министарство исплаћивало 120 КМ по грлу”, истиче на крају за ,,Семберске новине’’ директор Аграрног фонда Бијељина.
 

Подршка
 
Аграрни фонд града Бијељина у прошлој години је око 440.000 КМ подстицаја исплатио за пшеницу, око 100.000 КМ усмјерено је за развој сеоске инфраструктуре, док је око 30.000 КМ уложено за афирмацију пољопривредне производње, односно за организовање манифестација, као што су ,,Дани поврћа”, Међународни сајам пољопривреде ,,Интерагро” и ,,Сајам цвијећа”. Ранијих година је више од 100.000 КМ трошено за афирмацију пољопривредне производње.
 
 
Производња хране приоритет
 
Пољопривреда и производња хране, уз енергију, у будућности ће представљати приоритете свјетске економије. Лазаревић каже да ће из године у годину потреба за тим бити све израженија.
-Као локална заједница, правилно смо се дугорочно одредили према пољопривреди и производњи хране. Наше пројекције буџета за развој пољопривреде то јасно потврђују. Озбиљно се бавимо анализом стања у пољопривреди и не желимо ниједним гестом да потцијенимо наше пољопривредне произвођаче. Ми смо и нашим пчеларима у прошлој години исплатили 21.000 КМ, што ранијих година није био случај”, каже Златан Лазаревић, директор Аграрног фонда града Бијељина.
 
(Семберија инфо)