Први мај - међународни празник рада, уобичајено, као и сваке године до сада,  био је прилика за велики број Бијељинаца и њихових гостију из других градова  да овај дан проведу на Дрини, у викендицама, на простору Еко - кампа, уз роштиљ, музику и добро расположење.



Пензионер Лазар Крајишник, традиционално, и ове године са својим пријатељима и познаницима  Првомајске празнике проводи на  познатој дринској плажи у Амајлијама. Иако се Дрина повукла стотинама метара даље,  сам осјећај да је вода у близини, никога не оставља равнодушним, јер, поред воде човјек се најбоље одмара  и ослобађа оних ружних мисли, каже Крајишник.



“Овдје на Дрини, свако може слободно свакоме да каже оно што му је на души, без посљедица. У сјећању ми је сцена из  телевизијске драме “Ово мало душе”, у којој главни јунак каже: “Имаш ли некога да му можеш рећи све оно што ти је на души, а да ти не каже да си побудалио”. Ту су  дугогодишњи пријатељи, комшије, познаници са оних предратних адреса, из околине Илијаша, Високог, Сарајева. Ми смо људи већ у годинама, тако да раније устајемо и на вријеме смо припремили паприкаш. Ускоро ће и јагње на ражањ. Некада смо се окупљали уз хармонику, пјесму, добро расположење, весеље. Сада смо мало старији и мало озбиљнији, али, мјеста за шалу и хумор увијек има. Традиција се не напушта”, каже Лазар Крајишник.



Златан Алимујкић, са својим другарима дошао је у Еко – камп На Дрини. Каже да је пандемија вируса корона направила двогодишњу паузу, али да се млади људи поново враћају Дрини.
“Први мај нам најчешће донесе промјенљиво, облачно, често и кишовито вријеме, али, увијек смо ту. На Дрини је најљепше. Дружимо се, шалимо, препричавамо животне згоде и незгоде”, каже Златан.

Нешто низводније, у Поповима, на обали Дрине срели смо бијељинске гимназијалке, матуранткиње, Јовану Тојић, Мињу Ђукић, Теодору Милошевић, Сању Драгојловић. Кажу да на Дрину не долазе само за Првомајске празнике, већ често и викендом, када је лијепо вријеме. Након положерног испита зрелости, који је на прагу, чекају их, кажу, нове обавезе, упис на факултете и ново животно доба.



Велики број  гостију за Први мај  дошао је и у Етно - село “Станишићи”. Уобичајено, највише је било Београђана и Новосађана, али су стигли и гости из Словеније и Хрватске. Многи  од њих су и раније посјећивали овај туристички  спортско – рекреативни комплекс, али су сада, како нам рекоше, довели и своје пријатеље, да им покажу све занимљиве садржаје којима ово јединствено етно - село располаже.


Семберија инфо - Љ. Љубојевић