Традиционални елементи у савременој скулптури
 

Сутра, у суботу 18. Фебруара, са почетком у 19 часова, планирано је  свечано отварање изложбе ,,Традиционални елементи у савременој скулптури", Глорије Моњов. Изложба траје до 1. 3.2023. године, а улаз на изложбу је слободан.

Глорија Моњов је основне академске студије завршила је на Академији Уметности у Новом саду 2019. године, под менторством професора Славка Живановића, одсјек за вајарство, а 2021. године завршила је мастер студије вајарства, под менторством доцента Ранка Драгића. Учествовала је на више од 25 групних и самосталних изложби у држави и у иностранству. Освојила је прво мјесто у секцији на 17. Војвођанској Мађарској Научној Конференцији Студената. Поред тога предавала је на Националној Научној Конференцији Студената у Печују (2017). Учествовала је у неколико радионица и колонија, укључујуц́и словачку радионицу за ливење гвожђа у Банској Бистрици (2018).

Изложба ,,Традиционални елементи у савременој скулптури'' говори о животу у прошлом вијеку Секељ Мађара. У прошлом вијеку група Секељ Мађара се одвојила од осталих са територије Буковине у току исељивања. Насељавају се у Јужни Банат и тамо воде живот малтене у изолацији од других мађарских села. На њих је то утицало као својеврсна временска капсула. Дешавања су архивирала идентитет тадашње популације Буковине, неке од обичаја, сачувала је архајски језик, и понешто од традиционалних умјетности. Стваралаштво мањине се, ипак, развило на неочекиван начин. Анализа народног стваралаштва са ових територија би могла бити од помоћи када се размишља о питању како да се сачува секељска умјетност од кича, и како је унаприједити, јер је у овом моменту угрожен опстанак културе Секељ Мађара у Јужнобанатском округу.

-У свом раду истражујем феномен миграције и њене последице кроз историјски развој секељске уметности. Такође постављам есенцијално питање: Да ли једна заједница може да задржи свој етнички идентитет, ако заборави сопствену традицију? Прве идеје о очувању секељске уметности потичу од осећаја инертности, немоћи после миграције. У селу у ком сам одрасла, малтене сви пријатељи из детињства и велики део фамилије су напустили родно место. Преостали становници, са једне стране ставили су сопствену културу на пиједестал и због тога је традиционална уметност постала мешавина кича и наиве. Са друге стране у преосталим становницима развила се потпуна незаинтересованост за одржавање стваралачке традиције, која може у будућности довести до потпуног заборављања и нестајања наше традиције. Скулптуре и инсталације настале у оквиру овог рада се базирају на традиционалним секељским уметностима. У њима обрађујем осећање инертности, жалости, оплакивање, носталгију. За ове радове сам прикупљала објекте из старог света и стављала их у односе у којима исказују идеализована сећања. За радове који се базирају на занатству, морала сам да пронађем мајсторе који се дан - данас баве тим занатима, који су ме упознали са аутентичним техникама. Усвојене технике, као што су дуборез и крстачки вез сам применила у насталим скулптурама и инсталацијама'', навела је умјетница Глорија Моњов.