Подручна привредна комора Бијељина: Округли сто “Информисан трговац - заштићен потрошач”
У организацији Удружења потрошача ,,Звоно” из Бијељине и Подручне привредне коморе Бијељина данас је у просторијама Коморе организован округли сто о теми “Информисан трговац - заштићен потрошач”. Пројекат је покренуло Министарство трговине и туризма Републике Српске.
Драган Милаковић, руководилац Одсјека за заштиу потрошача у Министарству трговине и туризма Републике Српске подсјетио је да је Закон о заштити потрошача ступио на снагу у 2012. години, те да су до сада извршене три измјене и допуне Закона.
“Наш циљ је да унаприједимо све оно што у пракси не функционише добро и што иде на штету потрошача. Министарсво, као носилац заштите потрошача, заједно са Привредном комором РС, бројним удружењима за заштиту потрошача и привредним друштвима, мора радити што више да на унапређењу цјелокупног система заштите потрошача и кориштења механизама за заштиту потрошача”, истакао је Милаковић, подсјетивши да је посљедњим измјенама и допунама закона, које су се догодиле у 2021. години прописано да се као доказ о куповини не мора стриктно предочавати фискални рачун, већ да то може бити неки други доказ о куповини, као што је слип, гарантни лист и друго. Продужен је гарантни рок за производ који је био на поправци или сервису, све у смислу боље заштите потрошача.
Јово Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине каже да је Закон о заштити потрошача у Републици Српској пуно концизнији у односу на закон који се користи на нивоу БиХ, односно у ФБиХ.
“Посљедње измјене Закона о заштити потрошача извршене су прије двије године. Желимо да утврдимо како се закон проводи у пракси, те да заједно утврдимо ефекте тих промјена. Ми знамо с каквим се проблемима сусрећу потрошачи, али је циљ овог округлог стола да видимо с каквим проблемима се сусрећу трговци. Једностран приступ не може донијети резултат. Овдје су представници великих тржних центара и предузећа која се баве трговином, тако да ћемо чути и њихове примједбе, приједлоге и мишљења. У посљедње вријеме највише жалби од потрошача имамо на квалитет купљене техничке робе, текстила и обуће, дакле, на квалитет робе широке потрошње. Пуно је мање жалби на прехрамбене артикле. Ипак, око деведесет одсто оних потрошача који су се жалили, ријешили су проблем у своју корист”, каже Василић. Као један од проблема навео је и недовољну обученост запослених у трговинских радњама, у смислу недостатка културе “дијалога” и адекватне комуникације између купаца и трговаца.
Семберија Инфо
Драган Милаковић, руководилац Одсјека за заштиу потрошача у Министарству трговине и туризма Републике Српске подсјетио је да је Закон о заштити потрошача ступио на снагу у 2012. години, те да су до сада извршене три измјене и допуне Закона.
“Наш циљ је да унаприједимо све оно што у пракси не функционише добро и што иде на штету потрошача. Министарсво, као носилац заштите потрошача, заједно са Привредном комором РС, бројним удружењима за заштиту потрошача и привредним друштвима, мора радити што више да на унапређењу цјелокупног система заштите потрошача и кориштења механизама за заштиту потрошача”, истакао је Милаковић, подсјетивши да је посљедњим измјенама и допунама закона, које су се догодиле у 2021. години прописано да се као доказ о куповини не мора стриктно предочавати фискални рачун, већ да то може бити неки други доказ о куповини, као што је слип, гарантни лист и друго. Продужен је гарантни рок за производ који је био на поправци или сервису, све у смислу боље заштите потрошача.
Јово Василић, предсједник Удружења за заштиту потрошача “Звоно” из Бијељине каже да је Закон о заштити потрошача у Републици Српској пуно концизнији у односу на закон који се користи на нивоу БиХ, односно у ФБиХ.
“Посљедње измјене Закона о заштити потрошача извршене су прије двије године. Желимо да утврдимо како се закон проводи у пракси, те да заједно утврдимо ефекте тих промјена. Ми знамо с каквим се проблемима сусрећу потрошачи, али је циљ овог округлог стола да видимо с каквим проблемима се сусрећу трговци. Једностран приступ не може донијети резултат. Овдје су представници великих тржних центара и предузећа која се баве трговином, тако да ћемо чути и њихове примједбе, приједлоге и мишљења. У посљедње вријеме највише жалби од потрошача имамо на квалитет купљене техничке робе, текстила и обуће, дакле, на квалитет робе широке потрошње. Пуно је мање жалби на прехрамбене артикле. Ипак, око деведесет одсто оних потрошача који су се жалили, ријешили су проблем у своју корист”, каже Василић. Као један од проблема навео је и недовољну обученост запослених у трговинских радњама, у смислу недостатка културе “дијалога” и адекватне комуникације између купаца и трговаца.
Семберија Инфо
