Бијељина, по својим потенцијалима на мјесту градоначелника мора имати особу способну да обезбједи квалитетнији живот свим грађанима, без подјела по мјери личних политичких интереса. Са овим ставом сви можемо и морамо да се сложимо.
​
Анализа „Центра за реалну политику“ показала је да у протекле двије и по године није ријешен ни један горући градски проблем. Градоначелник није покренуо нити једну праву развојну идеју или иницијативу.

Подсјећамо да је УГ „Центар за реалну политику“ пред задње локалне изборе провео истраживања са циљем да се сагледају највећи проблеми у функционисању града и да смо јавности презентовали сва наша сазнања, надајући се да ће их будући градоначелник узети у обзир.

Као један од кључних проблема Бијељине идентификован је саобраћајни хаос. Нема довољно паркинг мјеста, ћути се о јавним гаражама и њиховој градњи. Улице у граду су у лошем стању, а дио је неасфалтиран.

За рјешавање еколошких проблема, посебно загађења ваздуха, нема идеја ни рјешења.

Гасификације је заустављена и политизује се преко леђа грађана.

Привредна активност градоначелника Петровића је непримјетна, нема инвеститора, идеја, планова, нема ни нових радних мјеста.

Пољопривреди, генерално, градоначелник уопште није помогао, док је скупштинска већина донијела новац у Семберију у облику помоћи ратарима да лакше преживе у овим тешким временима.

Конекција са републичком влашћу не постоји због чега испаштају првенствено грађани. Господин Петровић гради сопствени политички имиџ науштрб потреба и интереса Бијељине и Семберије у цјелини. Представљајући се као жртва, свађа Бијељину и институције публике Српске чиме највише штети локалним интересима.

Изборима 2020. године грађани Бијељине су очекивали квалитативне промјене које би покренуле развој града и тиме и град и Семберију у цјелини учиниле средином у којој се боље живи.

С једне стране  добили смо релативно младог градоначелника, за кога се сматрало да има довољно и енергије и капацитета да покрене Семберију, али с друге стране се убрзо стекао утисак да неискуство па и незнање нису дозволили господину Петровићу да се отргне из загрљаја политичарења и уздигне изнад сопствених политичких недоумица и интереса, да заиста постане градоначелник свих грађана.

Те 2020. године око три четвртине бирача је гласало за друге политичке опције кад су Скупштина и њени одборници у питању. То је била својеврсна порука градоначелнику да мора бити градоначелник свима, а не само онима који су његова политичка опција. У протеклим годинама он није нашао начин да оствари сарадњу са „скупштинском већином“ која је, јавно,  изражавала спремност на сарадњу.

После двије и по године, током којих се  Петровић претежно бавио слањем личних политичких порука, показало се да нема конкретне резултате, изузимајући покретање евентуалних кривичних одговорности против дијела руководилаца градских предузећа који су, опет, били дио странке којој је и сам Петровић припадао и припада.

Грађани Бијељина заслужују више и „Центар за реалну политику“ сматра да градоначелник Петровић просто није задовољио захтјеве функције коју тренутно обавља. „Центар за реалну политику“ сматра да нема више времена и да Бијељина мора да се покрене са мртве тачке.

„Центар за реалну политику“ као закључак истраживања, предлаже грађанима Бијељине да 19.03.2023 године гласају ЗА промјене како би град имао шансу за промјену политика и прилику за ефикасније рјешавање проблема у Семберији.



(УГ НВО „Центар за реалну политику“)