Припадници Удружења Гарда Пантери - Положено цвијеће на Споменик Љубиши Савићу Маузеру
Припадници Удружења Гарда Пантери положили су данас вијенац и цвијеће на споменик Љубише Савића Маузера.
Петар Цвијетиновић, предсјендик овог удружења, каже да се чланови Гарде Пантери већ шесту годину окупљају на овај дан испред Спомен - обиљежја Љубиши Савићу Маузеру да би и на тај начин подсјетили на догађаје из априла 1992. године, када је одбрањена Бијељина.
“Удружење Гарда Пантери има обавезу да чува сјећање на те историјске догађаје. Љубиша Савић Маузер је био командант Гарде Пантери, а мучки је убијен након рата, седмог јуна 2.000 године на овом мјесту. Што се тиче обиљежавања Дана одбране града, сматрамо да је овај датум лоше третиран од стране локалних власти и да треба да буде датум од посебног интереса за град Бијељина. Прије тридесет и једну годину окупили су се људи око Љубише Савића Маузера, јер су процијенили шта нам се спрема. Организовали су српски народ на овим просторима на самоодбрану. На данашњи дан, прије тридесет једну годину, постављене су муслиманске барикаде на више локација у граду. Акцијом припадника Територијалне одбране, припадника Српске добровољачке гарде и српског становништва, град је ослобођен. Федерални медији манипулишу цифрама жртава, а, истине ради, треба истаћи да су евидентиране четрдесет и четири жртве. Појединци баратају цифрама од 470 или 440 жртава. Инсистирамо на томе да се коначно утврде бројке жртава и да се стави тачка на то. Ми нећемо одустајати од обиљежавања овог датума, без обзира како ће комшије Муслимани на то реаговати”, истакао је Петар Цвијетиновић, показавши новинарима плакат из тог предратног периода са којег се, како је истакао, јасно види да није, како се често пише, “страдао невини народ од стране Арканових бораца”.
“Из овог летка се види да су се припадници муслиманског народа организовали и припремали за рат 1991. године. На тајним локацијама још у 1991. години вршили су обуке и припремали су се за рат. Били су добро наоружани за оно што ће услиједити. Наш циљ је да у историји буде забиљежено како је дошло до тог рата, те да се коначно скине анатема са Бијељине. Нека се испита сваки детаљ из тог периода”, изјавио је Цвијетиновић.
Зоран Миљановић, предсједник Ветерана Републике Српске, каже да је Борачка организација града Бијељина прије десетак година поднијела захтјев Градској управи да одређене улице добију назив истакнутих ратних јединица и хероја протеклог рата.
“Бијељина је, вјероватно, једини град у Републици Српској која нема ниједну улицу с називом семберских ратних бригада. Маузер и Благоје Гавриловић немају своју улицу. Надам се да ће Градска управа све ово имати у виду и да ће исправити грешку. Ми се поносимо тиме што смо одбранили народ, на челу с овим личностима и с овим јединицама”, изјавио је Миљановић.
Александар Ђурђевић, предсједник Скупштине града, истакао је том приликом да је Љубиша Савић Маузер у тешким временима по српски народ смогао снаге да стане на чело одбране, окупивши и одбранивши српски народ на овим просторима.
“Нама је рат био наметнут и нико тада није желио ратовати. Да није било оваквих бораца, попут Љубише Савића Маузера, српски народ би страдао, као што је страдао на подручјима гдје није био организован и гдје није имао своју државу. И ми млађи морамо изражавати захвалност оваквим борцима и њиховим жртвама које су дали за Републику Српску. Љубиша Савић је дао живот у борби против криминала и корупције и његову жртву не смијемо заборавити. Што се тиче назива улица, немам ништа против тога да се и на тај начин ода почаст свима онима који су своје животе дали да бисмо данас живјели у слободној Бијељини. Подржаћу такву иницијативу, а Бијељина мора, слажем се с тим, на један много примјеренији начин обиљежавати догађаје од 31. марта и првог априла 1992.године. Тада смо имали срећу да ратни догађаји нису трајали дуго, да град није разорен, а данас имамо привилегију да живимо у једном од два или три најперспективнија града у БиХ”, изјавио је Александар Ђурђевић.
(Семберија Инфо)
Петар Цвијетиновић, предсјендик овог удружења, каже да се чланови Гарде Пантери већ шесту годину окупљају на овај дан испред Спомен - обиљежја Љубиши Савићу Маузеру да би и на тај начин подсјетили на догађаје из априла 1992. године, када је одбрањена Бијељина.
“Удружење Гарда Пантери има обавезу да чува сјећање на те историјске догађаје. Љубиша Савић Маузер је био командант Гарде Пантери, а мучки је убијен након рата, седмог јуна 2.000 године на овом мјесту. Што се тиче обиљежавања Дана одбране града, сматрамо да је овај датум лоше третиран од стране локалних власти и да треба да буде датум од посебног интереса за град Бијељина. Прије тридесет и једну годину окупили су се људи око Љубише Савића Маузера, јер су процијенили шта нам се спрема. Организовали су српски народ на овим просторима на самоодбрану. На данашњи дан, прије тридесет једну годину, постављене су муслиманске барикаде на више локација у граду. Акцијом припадника Територијалне одбране, припадника Српске добровољачке гарде и српског становништва, град је ослобођен. Федерални медији манипулишу цифрама жртава, а, истине ради, треба истаћи да су евидентиране четрдесет и четири жртве. Појединци баратају цифрама од 470 или 440 жртава. Инсистирамо на томе да се коначно утврде бројке жртава и да се стави тачка на то. Ми нећемо одустајати од обиљежавања овог датума, без обзира како ће комшије Муслимани на то реаговати”, истакао је Петар Цвијетиновић, показавши новинарима плакат из тог предратног периода са којег се, како је истакао, јасно види да није, како се често пише, “страдао невини народ од стране Арканових бораца”.
“Из овог летка се види да су се припадници муслиманског народа организовали и припремали за рат 1991. године. На тајним локацијама још у 1991. години вршили су обуке и припремали су се за рат. Били су добро наоружани за оно што ће услиједити. Наш циљ је да у историји буде забиљежено како је дошло до тог рата, те да се коначно скине анатема са Бијељине. Нека се испита сваки детаљ из тог периода”, изјавио је Цвијетиновић.
Зоран Миљановић, предсједник Ветерана Републике Српске, каже да је Борачка организација града Бијељина прије десетак година поднијела захтјев Градској управи да одређене улице добију назив истакнутих ратних јединица и хероја протеклог рата.
“Бијељина је, вјероватно, једини град у Републици Српској која нема ниједну улицу с називом семберских ратних бригада. Маузер и Благоје Гавриловић немају своју улицу. Надам се да ће Градска управа све ово имати у виду и да ће исправити грешку. Ми се поносимо тиме што смо одбранили народ, на челу с овим личностима и с овим јединицама”, изјавио је Миљановић.
Александар Ђурђевић, предсједник Скупштине града, истакао је том приликом да је Љубиша Савић Маузер у тешким временима по српски народ смогао снаге да стане на чело одбране, окупивши и одбранивши српски народ на овим просторима.
“Нама је рат био наметнут и нико тада није желио ратовати. Да није било оваквих бораца, попут Љубише Савића Маузера, српски народ би страдао, као што је страдао на подручјима гдје није био организован и гдје није имао своју државу. И ми млађи морамо изражавати захвалност оваквим борцима и њиховим жртвама које су дали за Републику Српску. Љубиша Савић је дао живот у борби против криминала и корупције и његову жртву не смијемо заборавити. Што се тиче назива улица, немам ништа против тога да се и на тај начин ода почаст свима онима који су своје животе дали да бисмо данас живјели у слободној Бијељини. Подржаћу такву иницијативу, а Бијељина мора, слажем се с тим, на један много примјеренији начин обиљежавати догађаје од 31. марта и првог априла 1992.године. Тада смо имали срећу да ратни догађаји нису трајали дуго, да град није разорен, а данас имамо привилегију да живимо у једном од два или три најперспективнија града у БиХ”, изјавио је Александар Ђурђевић.
(Семберија Инфо)
