Више десетина грађана Бијељине, упалили су свијеће испред споменика на Тргу краља Петра И Карађорђевића, у спомен на страдале у злочинима који су се догодили у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“ и у Младеновцу. Међу грађанима је и велики број основаца и средњошколаца који су одали почаст својим вршњацима. Дјевојчица Јана Мрдић није крила, како је нагласила, “огромну тугу”.



-Поражавајуће је да се дјеца данас дијеле на мете и убице. Сматрам да смо сви криви, јер ћутимо на неправду, све док се не дешава нама. Зар невини мрају да страдају, да би друштво у цјелини схатило коначно неке ствари!?”, рекла је Мрдићева и додала да је “неизмјерно разочарана у нове генерације, у свијет и људе”.



-Све оно што смо гледали на филмовима, заправо је ту, код нас”, констатовала је Мрдићева. Деветнаестогодишњи Ведран Томић, рекао је да је огорчен.



-Све се претавара у црно И питам се, гдје иду ове генерације. Како да се дружимо, како да мирно сједнемо, а да не стрепимо и да се потамо, зар је ово вријеме да нам је сваки дан живота лутрија?”, констатује и пита Томић. Коментаришући трагедију у Београду, каже да је то био шок.






-На тај шок, догађа се трагедија у Младеновцу! Зар то постаје образац живљења овог друштва? Страх је овладао снама, а основна ствар је да имамо сигурност. Очекујем да ће држава предузети све што треба да се сигурност врати, очекујем и да родитељи, учиттељи и сви надлежни предузму кораке да сживимо у миру, без страха. Друштвене мреже имају добре, али и лоше стране. Морамо се окренути разговору и озбиљно схватити колико је важан мир и живот без страха”, рекао је Томић. Ћутња на тргу говорила је више од ријечи! Туга и сузе, уз упаљење свијеће и положено цвијеће, за невино страдале у Београду и Младеновцу, послали су јасну поруку: ВРАТИМО СЕ ПРАВИМ ПОРОДИЧНИМ, ЉУДСКИМ ВРИЈЕДНОСТИМА!




​
(Семберија инфо)