Два дана загледаности у будућност
У сусрет изазовима које носе глобална информатизација, дигитализација, аутоматизација и роботизација у Бијељини је одржана конференција „раСТЕМ“. Иза самог пројекта крије се намјера организатора да се млади људи адекватним образовањем припремају за дигитално доба. У свијету је постало уобичајено такве компетенције назвати „СТЕМ знањима“ (Science, Technology, Engineering & Mathematics - наука, технологија, инжењерство и математика). О конференцији која је пружила прилику бијељинским средњошколцима и студентима да се увјере у важност квалитетног неформалног образовања, за „Семберија ИНФО“ пише Филип Божић, члан организационог одбора конференције ,,раСТЕМ" Бијељина.
Конференција „раСТЕМ“. Бијељина је свијет. Могуће је.
„Бијељина је 19. и 20. маја била домаћин научне конференције ,,раСТЕМ" усмјерене на промоцију СТЕМ (наука, технологија, инжењерство и математика), ИТ наука и нових технологија. Први догађај овог типа у нашем граду окупио је стручњаке из иностранства и младе људе из региона, те домаће компаније из ИТ сектора. Град Бијељина је тих дана био центар у којем се разговарало о унапређивању образовања, представљању каријерних могућности младима, о новим технологијама, вјештачкој интелигенцији и свему што представља будућност.
Конференцију су заједнички организовали Градска управа Града Бијељина на челу са градоначелником Љубишом Петровићем и Фондација будућности у Босни и Херцеговини (BH Futures Foundation). Др Едхема Чустовића, оснивача Фондације и професора на Универзитету Ла Тробе у Аустралији, упознао сам још 2017. године на једној од многобројних свјетских конференција на којима сам учествовао. Тада је било незамисливо организовати један такав догађај у Бијељини. Међутим, ево видимо да је јединствена конференција ,,раСТЕМ" пронашла своје мјесто у нашем граду.
Градоначелник Бијељине најавио је ову конференцију као догађај године и она је заиста оправдала тај епитет. Током оба дана догађају је присуствовало више од пет стотина ученика, студената, младих професионалаца, професора, представника компанија, директора и декана образовних институција. Предавачи које смо угостили у Бијељини су свјетски стручњаци у својим областима. Био је ту директор развојног центра компаније ИБМ у Њемачкој - Намик Хрле, затим др Владан Лазаревић, члан АББ научно-истраживачког центра у Швајцарској, др Един Хусић математичар са ИДСИ-а института у Швајцарској, Горица Стевановић која се бави програмирањем софтвера за аутомобилску индустрију у TTTech компанији у Србији. Оно што је посебно важно јесте да већина гостију из иностранства своје поријекло воде из Бијељине и они су на овај начин жељели да дају свој допринос граду из којег су потекли. Поред предавача имали смо још низ врхунских гости из свијета науке и технологије, те бивше студенте London School of Economics, ENS Lyon Francuska, šangajskog Ekonomskog Univerziteta, Politehničkog Univerziteta u Madridu, The College of Idaho USA, University of Primorska u Sloveniji, Univerziteta u Beogradu i Zagrebu...
На основу свих искустава која имам у образовању, студирања у иностранству те учествовања на преко стотину такмичења у знању и сличних скупова - тврдим да је неформално образовање подједнако важно. Зато сматрам да млади људи који препознају значај образовања на тај начин, као што је и ова конференција ,,раСТЕМ", представљају будућност нашег друштва.
Посебно нас радује што је већ при првом организовању конференција имала регионални карактер јер су, поред ученика и студената из бијељинских образовних институција учешће узели и средњошколци из Београда, Тузле, Сарајева и Мостара.
Једна од централних тема данашњице јесте вјештачка интелигенција: велика брзина којом се она развија и постаје потпуно конкурентна интелигенцији људи. Директор развојних тимова за вјештачку интелигенцију једне од највећих свјетских компанија ИБМ, господин Намик Хрле, одржао је предавање о вјештачкој интелигенцији и њеном утицају на развој ИТ-а и нових технологија. Била је то фантастична прилика да уживо слушамо члана Академије наука и умјетности БиХ и једног од најбољих научника из Босне и Херцеговине икада. Млади су имали прилику из прве руке чути о свим изазовима које вјешташка интелигенција носи. Хрле је говорио о промјенама које су већ присутне у цијелом свијету, како да се прилагодимо тим промјенама и користимо вјештачку интелигенцију као алат у позитивном смислу како нас она не би надмашила.
Првог дана конференције поред поменутог предавања о вјештачкој интелигенцији, разговарано је и о темама: квантних компјутера, нових принципа енергетске електронике, различитих врста програмирања/кодирања, програмирању у аутомобилској индустрији, математичким моделима у онлине рекламама, математичкој теорији графова, базама података... У другом дијелу дана компаније су могле да представе своје пословање на једном од штандова у оквиру EXPO-а конференције.
Другог дана конференције организовали смо врхунске радионице за развој личних и техничких вјештина. Иако је субота нерадни дан за средњошколце, то их није спријечило да узму активно учешће на радионицама посвећеним каријерном савјетовању, јавном говору, 3Д штампању, програмирању у вјештачкој интелигенцији, IoT-u (Internet of Things)...
Током два дана имали смо прилику да сви заједно раСТЕМо у науци, технологији, инжењерингу, математици, личном усавршавању... Бијељина постаје препознатљива у свијету по конференцији „раСТЕМ“, а конференција „раСТЕМ“ постаје препознатљива захваљујући Бијељини.“
Ко је Филип Божић?
Филип Божић је рођен 1997. у Бијељини. Основну школу “Свети Сава” и Гимназију “Филип Вишњић” у Бијељини завршио је као носилац Вукове дипломе и ученик генерације. Учествовао је на преко стотину такмичења из математике, физике и програмирања и побјеђивао на свим нивоима, од општинских до републичких. Вишегодишњи је члан репрезентација Босне и Херцеговине и Словеније на свјетским и балканским математичким олимпијадама у Узбекистану, Бугарској и Грчкој. Завршио је Математички факултет у Словенији 2019. године, са специјализацијом из теорије графова и са просјечном оцјеном 10.00. Један дио студија провео је усавршавајући се у Кини на Шангајском Универзитету за интернационални бизнис. Одобрене су му мастер студије на универзитетима Oxford, Sorbona, EPFL, Politecnico di Milano, Barselona, Helsinki… Био је делегат у Европском парламенту младих. Партнер је и активан сарадник у више међународних научних и пословних организација у свијету. Говори енглески и словеначки, а служи се француским језиком.
Конференција „раСТЕМ“. Бијељина је свијет. Могуће је.
„Бијељина је 19. и 20. маја била домаћин научне конференције ,,раСТЕМ" усмјерене на промоцију СТЕМ (наука, технологија, инжењерство и математика), ИТ наука и нових технологија. Први догађај овог типа у нашем граду окупио је стручњаке из иностранства и младе људе из региона, те домаће компаније из ИТ сектора. Град Бијељина је тих дана био центар у којем се разговарало о унапређивању образовања, представљању каријерних могућности младима, о новим технологијама, вјештачкој интелигенцији и свему што представља будућност.
Конференцију су заједнички организовали Градска управа Града Бијељина на челу са градоначелником Љубишом Петровићем и Фондација будућности у Босни и Херцеговини (BH Futures Foundation). Др Едхема Чустовића, оснивача Фондације и професора на Универзитету Ла Тробе у Аустралији, упознао сам још 2017. године на једној од многобројних свјетских конференција на којима сам учествовао. Тада је било незамисливо организовати један такав догађај у Бијељини. Међутим, ево видимо да је јединствена конференција ,,раСТЕМ" пронашла своје мјесто у нашем граду.
Градоначелник Бијељине најавио је ову конференцију као догађај године и она је заиста оправдала тај епитет. Током оба дана догађају је присуствовало више од пет стотина ученика, студената, младих професионалаца, професора, представника компанија, директора и декана образовних институција. Предавачи које смо угостили у Бијељини су свјетски стручњаци у својим областима. Био је ту директор развојног центра компаније ИБМ у Њемачкој - Намик Хрле, затим др Владан Лазаревић, члан АББ научно-истраживачког центра у Швајцарској, др Един Хусић математичар са ИДСИ-а института у Швајцарској, Горица Стевановић која се бави програмирањем софтвера за аутомобилску индустрију у TTTech компанији у Србији. Оно што је посебно важно јесте да већина гостију из иностранства своје поријекло воде из Бијељине и они су на овај начин жељели да дају свој допринос граду из којег су потекли. Поред предавача имали смо још низ врхунских гости из свијета науке и технологије, те бивше студенте London School of Economics, ENS Lyon Francuska, šangajskog Ekonomskog Univerziteta, Politehničkog Univerziteta u Madridu, The College of Idaho USA, University of Primorska u Sloveniji, Univerziteta u Beogradu i Zagrebu...
На основу свих искустава која имам у образовању, студирања у иностранству те учествовања на преко стотину такмичења у знању и сличних скупова - тврдим да је неформално образовање подједнако важно. Зато сматрам да млади људи који препознају значај образовања на тај начин, као што је и ова конференција ,,раСТЕМ", представљају будућност нашег друштва.
Посебно нас радује што је већ при првом организовању конференција имала регионални карактер јер су, поред ученика и студената из бијељинских образовних институција учешће узели и средњошколци из Београда, Тузле, Сарајева и Мостара.
Једна од централних тема данашњице јесте вјештачка интелигенција: велика брзина којом се она развија и постаје потпуно конкурентна интелигенцији људи. Директор развојних тимова за вјештачку интелигенцију једне од највећих свјетских компанија ИБМ, господин Намик Хрле, одржао је предавање о вјештачкој интелигенцији и њеном утицају на развој ИТ-а и нових технологија. Била је то фантастична прилика да уживо слушамо члана Академије наука и умјетности БиХ и једног од најбољих научника из Босне и Херцеговине икада. Млади су имали прилику из прве руке чути о свим изазовима које вјешташка интелигенција носи. Хрле је говорио о промјенама које су већ присутне у цијелом свијету, како да се прилагодимо тим промјенама и користимо вјештачку интелигенцију као алат у позитивном смислу како нас она не би надмашила.
Првог дана конференције поред поменутог предавања о вјештачкој интелигенцији, разговарано је и о темама: квантних компјутера, нових принципа енергетске електронике, различитих врста програмирања/кодирања, програмирању у аутомобилској индустрији, математичким моделима у онлине рекламама, математичкој теорији графова, базама података... У другом дијелу дана компаније су могле да представе своје пословање на једном од штандова у оквиру EXPO-а конференције.
Другог дана конференције организовали смо врхунске радионице за развој личних и техничких вјештина. Иако је субота нерадни дан за средњошколце, то их није спријечило да узму активно учешће на радионицама посвећеним каријерном савјетовању, јавном говору, 3Д штампању, програмирању у вјештачкој интелигенцији, IoT-u (Internet of Things)...
Током два дана имали смо прилику да сви заједно раСТЕМо у науци, технологији, инжењерингу, математици, личном усавршавању... Бијељина постаје препознатљива у свијету по конференцији „раСТЕМ“, а конференција „раСТЕМ“ постаје препознатљива захваљујући Бијељини.“
Ко је Филип Божић?
Филип Божић је рођен 1997. у Бијељини. Основну школу “Свети Сава” и Гимназију “Филип Вишњић” у Бијељини завршио је као носилац Вукове дипломе и ученик генерације. Учествовао је на преко стотину такмичења из математике, физике и програмирања и побјеђивао на свим нивоима, од општинских до републичких. Вишегодишњи је члан репрезентација Босне и Херцеговине и Словеније на свјетским и балканским математичким олимпијадама у Узбекистану, Бугарској и Грчкој. Завршио је Математички факултет у Словенији 2019. године, са специјализацијом из теорије графова и са просјечном оцјеном 10.00. Један дио студија провео је усавршавајући се у Кини на Шангајском Универзитету за интернационални бизнис. Одобрене су му мастер студије на универзитетима Oxford, Sorbona, EPFL, Politecnico di Milano, Barselona, Helsinki… Био је делегат у Европском парламенту младих. Партнер је и активан сарадник у више међународних научних и пословних организација у свијету. Говори енглески и словеначки, а служи се француским језиком.
