У Лопарама пронађен литијум, грађани ће референдумом одлучивати о експлоатацији
Швајцарска компанија "АрЦоре АГ" пронашла је након истраживања која трају четири и по године литијум код Лопара, а грађани ће послије свих релевантних извјештаја референдумом одлучити да ли желе да се ове минералне сировине копају.
Из ове компаније, чија је испостава у Лакташима, саопштено је да су успјешно завршена сва потребна истраживања за откривање налазишта минералних сировина у регији општине Лопаре.
"Све је спроведено уз стриктно поштовање законске регулативе и у складу са највишим геолошким и еколошким стандардима који важе за ову врсту истраживања, како на локалном, тако и на међународном нивоу. Компанија испуњава све услове за подношење захтјева за додјелу концесије за кориштење овог европског налазишта минералних сировина. Лиценцу за истраживање налазишта минералних сировина добили смо 2018. године, а у периоду од 2020. до 2022. године услиједиле су три интензивне фазе истраживања. Минералошки садржај лежишта, који се истражује у посљедње четири и по године, садржи значајне количине литијум-карбоната, магнезијума, калијума и бора", наведено је у саопштењу.
Иначе, ове сировине се називају "сировинама будућности" и кључне су у производњи батерија за електромобилност или складиштење енергије, у медицини, фармацеутској индустрији и другим областима, чије снабдијевање постаје све изазовније.
Матијас Шмид, предсједник Одбора директора "АрЦоре АГ", казао је да су досадашњи резултати показали могућност еколошки оправданог кориштења минералних сировина са фокусом на "зелену" експлоатацију, са смањеном емисијом угљен-диоксида и демографски повољним утицајем на цјелокупну заједницу Лопара.
"Потребно нам је локално становништво, коме такође желимо дати трајну перспективу у њиховој матичној регији. Осим тога, постојаће потреба за имиграцијом становништва за рад у модерном руднику и у сродним активностима", навео је Шмид, чиме је потврдио да ова компанија жели концесију на експлоатацију ових сировина.
Ипак, како каже Радо Савић, начелник општине Лопаре, грађани ће референдумом одлучити да ли желе експлоатацију литијума, али тек након свих извјештаја релевантних институција и доказа да експлоатација неће утицати на животну средину.
"Упознати смо са истраживањима, а швајцарска фирма истраживања врши од 2018. године и има све дозволе ресорног министарства. Тренутно се ништа не ради. Очекујемо званичну презентацију резултата и након тога укључивање стручне јавности. Ми ћемо тражити мишљење релевантних институција РС и Србије у којој мјери то утиче на животну средину, као и технологија коју би евентуално примјењивали. Ако би у неком тренутку дошло до отварања рудника, морамо знати која ће се технологија примјењивати и како ће то утицати на животну средину и здравље грађана.
Мислим да ћемо дефинитивну одлуку донијети референдумом грађана. Само истраживање по себи није проузроковало нарушавање екосистема, али да би се наставило даље, потребна су мишљења релевантних институција и да се то транспарентно сагледа, а ми ћемо одредити онако како наши грађани буду рекли", истакао је Савић и додао да су грађани забринути, и то највише због протеста због литијума у Јадру у Србији.
Подсјећамо, велики протести грађана у многим срединама у Србији су довели до тога да Влада Србије 20. јануара 2022. године укине Уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намјене за реализацију пројекта "Јадар".
Огласио се и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, који је казао да је Министарство упознато са истраживањима, те да је сваки пројекат користан за Републику Српску.
"У овој фази истраживања потврђено је постојање те сировине на том подручју. Видјећемо касније како ће се та активност одвијати, далеко је од тога да ће доћи до експлоатације и развијања производње. Све институције имају позитиван став према истраживањима, а евентуална производња и пратеће активности отвориле би до 1.000 локалних радних мјеста директно и између 3.000 и 5.000 радних мјеста индиректно, што би економски ревитализовало цијелу регију", нагласио је Ђокић.
Неки медији су објавили да је пронађени литијум код Лопара вриједан око 10 милијарди долара, те да би, ако се евентуално почне копати, ископавања трајала око 65 година.
(Независне)
Из ове компаније, чија је испостава у Лакташима, саопштено је да су успјешно завршена сва потребна истраживања за откривање налазишта минералних сировина у регији општине Лопаре.
"Све је спроведено уз стриктно поштовање законске регулативе и у складу са највишим геолошким и еколошким стандардима који важе за ову врсту истраживања, како на локалном, тако и на међународном нивоу. Компанија испуњава све услове за подношење захтјева за додјелу концесије за кориштење овог европског налазишта минералних сировина. Лиценцу за истраживање налазишта минералних сировина добили смо 2018. године, а у периоду од 2020. до 2022. године услиједиле су три интензивне фазе истраживања. Минералошки садржај лежишта, који се истражује у посљедње четири и по године, садржи значајне количине литијум-карбоната, магнезијума, калијума и бора", наведено је у саопштењу.
Иначе, ове сировине се називају "сировинама будућности" и кључне су у производњи батерија за електромобилност или складиштење енергије, у медицини, фармацеутској индустрији и другим областима, чије снабдијевање постаје све изазовније.
Матијас Шмид, предсједник Одбора директора "АрЦоре АГ", казао је да су досадашњи резултати показали могућност еколошки оправданог кориштења минералних сировина са фокусом на "зелену" експлоатацију, са смањеном емисијом угљен-диоксида и демографски повољним утицајем на цјелокупну заједницу Лопара.
"Потребно нам је локално становништво, коме такође желимо дати трајну перспективу у њиховој матичној регији. Осим тога, постојаће потреба за имиграцијом становништва за рад у модерном руднику и у сродним активностима", навео је Шмид, чиме је потврдио да ова компанија жели концесију на експлоатацију ових сировина.
Ипак, како каже Радо Савић, начелник општине Лопаре, грађани ће референдумом одлучити да ли желе експлоатацију литијума, али тек након свих извјештаја релевантних институција и доказа да експлоатација неће утицати на животну средину.
"Упознати смо са истраживањима, а швајцарска фирма истраживања врши од 2018. године и има све дозволе ресорног министарства. Тренутно се ништа не ради. Очекујемо званичну презентацију резултата и након тога укључивање стручне јавности. Ми ћемо тражити мишљење релевантних институција РС и Србије у којој мјери то утиче на животну средину, као и технологија коју би евентуално примјењивали. Ако би у неком тренутку дошло до отварања рудника, морамо знати која ће се технологија примјењивати и како ће то утицати на животну средину и здравље грађана.
Мислим да ћемо дефинитивну одлуку донијети референдумом грађана. Само истраживање по себи није проузроковало нарушавање екосистема, али да би се наставило даље, потребна су мишљења релевантних институција и да се то транспарентно сагледа, а ми ћемо одредити онако како наши грађани буду рекли", истакао је Савић и додао да су грађани забринути, и то највише због протеста због литијума у Јадру у Србији.
Подсјећамо, велики протести грађана у многим срединама у Србији су довели до тога да Влада Србије 20. јануара 2022. године укине Уредбу о утврђивању просторног плана подручја посебне намјене за реализацију пројекта "Јадар".
Огласио се и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, који је казао да је Министарство упознато са истраживањима, те да је сваки пројекат користан за Републику Српску.
"У овој фази истраживања потврђено је постојање те сировине на том подручју. Видјећемо касније како ће се та активност одвијати, далеко је од тога да ће доћи до експлоатације и развијања производње. Све институције имају позитиван став према истраживањима, а евентуална производња и пратеће активности отвориле би до 1.000 локалних радних мјеста директно и између 3.000 и 5.000 радних мјеста индиректно, што би економски ревитализовало цијелу регију", нагласио је Ђокић.
Неки медији су објавили да је пронађени литијум код Лопара вриједан око 10 милијарди долара, те да би, ако се евентуално почне копати, ископавања трајала око 65 година.
(Независне)
