Имамо право, дужност и обавезу да чувамо Републику Српску
Парастосом , прислужењем свијећа и полагањем вијенаца, данас је обиљежена тридесет и прва годишњица формирања Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске испред зграде Полицијске управе Бијељина.
Ратомир Драганић, ратни командант Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Срепске истакао величину и значај доприноса погинулих хероја који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
“Никада не смијемо заборавити допринос који су дали у стварању Републике Српске. Уједно данас обиљежавамо и 31 годину од оснивања Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске. Почетком октобра 1992. године, на основу наредбе предсједника Републике Српске Радована Караџића и министра унутрашњих послова формиран је Четврти одред Специјалне бригаде полиције са сједиштем у Јањи и Брчком, а све у циљу заштите територија Републике Српске, заштите становништва, села и градова Републике Српске од муслиманског агресора. Не постоји ратиште на којем Четврти одред Специјалне бригаде полиције није био. Тамо гдје је било најтеже, од Херцеговине до Крајине, ми смо ишли и на том нашем ратном путу седамнаест припадника одреда је дало своје животе, а више од три стотине рањавања смо имали до потписивања Дејтонског мировног споразума”, каже Драганић, истичући да се никада не смије заборавити допринос храбрих хероја који су храбро погинули за Републику Српску, али , остају да вјечно живе у срцима свих нас.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран, изјавио је тим поводом да је кроз Четврти одред Специјалне бригаде полиције прошло око шестсто полицајаца, те да је њих око три стотине било рањено.
“Наша Специјална бригаде полиције током Одбрамбено - отаџбинског рата имала је око 1.500 припандика и око 144 припадника ове бригаде дали су свој живот и уткали га у темеље Републике Српске. Овом приликом подсјетићу вас да су укупно 782 припадника МУП-а Републике Српске уградили своје животе у темеље Републике Српске. Ово је прилика да им се свима поклонимо и одамо дужну пошту и пажњу, али је и прилика да кажемо, да сви ви ми који смо наслиједили слободу која се зове Република Српска и коју су нам они дали, имамо право, дужност и обавезу да чувамо Републику Српску”.
Највећи фактор дестабилизације БиХ је Уставни суд
Министар Каран је том приликом подсјетио да је и након потписивања Дејтона и након завршетка Одбрамбено - отаџбинског рата тридесет и један припадник полиције изгубио живот у обављању службених дужности, чувајући Републику Српску.
“Недавно је убијен наш полицајац у Бијељини при обављању службене дужности Ненад Марковић. Република Српска је тешко била нападнута у протеклом Одбрамбено - отаџбинском рату, али, Република Српска је нападнута и данас, не само од једног грађанина Шмита. Он одлично зна да није високи представник, јер је 20. јануара 2021. године, када је њемачки Бундес кабинет кандидовао Шмита за високог представника, већ 28. јануара на свом налогу Шмит каже да је то тек почетак и да тек треба да га именује Савјет безбјендости УН. Он је тада знао да није именован и да није високи представник. Због тога траје цијела ова прича и ујдурма. Он је дошао на наше подручје, а био је само кандидован за високог представника”, нагласио је министар Каран, истичући да су сви досадашњи високи представници дјеловали неуставно у БиХ, јер су доносили законске регулативе, а нису били уставно позиционирани као неко ко може доносити законе.
“Тиме су највише урушили уставну структуру БиХ, на начин да урушавају уставну позицију Републике Српске у БиХ. Рећи ћу и нешто у одбрану Шмита. Он није најгори. Има неко ко је гори од Шмита, а то је свих ових двадесет година Уставни суд БиХ, јер га Дејтонски споразум не препознаје као законодавца. Треба га оспорити као неуставног законодавца и тиме ћемо дати највећи допринос стварању стабилне, какве такве, ове сложене БиХ”, нагласио је министар Каран, нагласивши да су и Суд и Тужилаштво БиХ задужени да штите два кључна принципа, принципе уставности и законитости, односно владавину права и правне државе, а дјелују по неуставним актима већ тридесет година. На тај начин чине историјску грешку урушавања уставног система БиХ”, истакао је министар Каран.
Ратни замјеник команданта Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Љубиша Боровчанин изјавио је да је Четврти одред врло брзо након оснивања превазишао локалне и регионалне оквире, поставши слика и прилика цијеле Републике Српске.
“Припадници из цијеле Републике Српске и БиХ су били припадници тог одреда. Ратовали су широм Републике Српске. Борили су се истрадали на међама Републике Српске. Данас се присјећамо херојских дјела оних који су положили свооје животе у темеље Републике Српске”, истакао је Боровчанин.
Семберија Инфо
Ратомир Драганић, ратни командант Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Срепске истакао величину и значај доприноса погинулих хероја који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.
“Никада не смијемо заборавити допринос који су дали у стварању Републике Српске. Уједно данас обиљежавамо и 31 годину од оснивања Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Републике Српске. Почетком октобра 1992. године, на основу наредбе предсједника Републике Српске Радована Караџића и министра унутрашњих послова формиран је Четврти одред Специјалне бригаде полиције са сједиштем у Јањи и Брчком, а све у циљу заштите територија Републике Српске, заштите становништва, села и градова Републике Српске од муслиманског агресора. Не постоји ратиште на којем Четврти одред Специјалне бригаде полиције није био. Тамо гдје је било најтеже, од Херцеговине до Крајине, ми смо ишли и на том нашем ратном путу седамнаест припадника одреда је дало своје животе, а више од три стотине рањавања смо имали до потписивања Дејтонског мировног споразума”, каже Драганић, истичући да се никада не смије заборавити допринос храбрих хероја који су храбро погинули за Републику Српску, али , остају да вјечно живе у срцима свих нас.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран, изјавио је тим поводом да је кроз Четврти одред Специјалне бригаде полиције прошло око шестсто полицајаца, те да је њих око три стотине било рањено.
“Наша Специјална бригаде полиције током Одбрамбено - отаџбинског рата имала је око 1.500 припандика и око 144 припадника ове бригаде дали су свој живот и уткали га у темеље Републике Српске. Овом приликом подсјетићу вас да су укупно 782 припадника МУП-а Републике Српске уградили своје животе у темеље Републике Српске. Ово је прилика да им се свима поклонимо и одамо дужну пошту и пажњу, али је и прилика да кажемо, да сви ви ми који смо наслиједили слободу која се зове Република Српска и коју су нам они дали, имамо право, дужност и обавезу да чувамо Републику Српску”.
Највећи фактор дестабилизације БиХ је Уставни суд
Министар Каран је том приликом подсјетио да је и након потписивања Дејтона и након завршетка Одбрамбено - отаџбинског рата тридесет и један припадник полиције изгубио живот у обављању службених дужности, чувајући Републику Српску.
“Недавно је убијен наш полицајац у Бијељини при обављању службене дужности Ненад Марковић. Република Српска је тешко била нападнута у протеклом Одбрамбено - отаџбинском рату, али, Република Српска је нападнута и данас, не само од једног грађанина Шмита. Он одлично зна да није високи представник, јер је 20. јануара 2021. године, када је њемачки Бундес кабинет кандидовао Шмита за високог представника, већ 28. јануара на свом налогу Шмит каже да је то тек почетак и да тек треба да га именује Савјет безбјендости УН. Он је тада знао да није именован и да није високи представник. Због тога траје цијела ова прича и ујдурма. Он је дошао на наше подручје, а био је само кандидован за високог представника”, нагласио је министар Каран, истичући да су сви досадашњи високи представници дјеловали неуставно у БиХ, јер су доносили законске регулативе, а нису били уставно позиционирани као неко ко може доносити законе.
“Тиме су највише урушили уставну структуру БиХ, на начин да урушавају уставну позицију Републике Српске у БиХ. Рећи ћу и нешто у одбрану Шмита. Он није најгори. Има неко ко је гори од Шмита, а то је свих ових двадесет година Уставни суд БиХ, јер га Дејтонски споразум не препознаје као законодавца. Треба га оспорити као неуставног законодавца и тиме ћемо дати највећи допринос стварању стабилне, какве такве, ове сложене БиХ”, нагласио је министар Каран, нагласивши да су и Суд и Тужилаштво БиХ задужени да штите два кључна принципа, принципе уставности и законитости, односно владавину права и правне државе, а дјелују по неуставним актима већ тридесет година. На тај начин чине историјску грешку урушавања уставног система БиХ”, истакао је министар Каран.
Ратни замјеник команданта Четвртог одреда Специјалне бригаде полиције Љубиша Боровчанин изјавио је да је Четврти одред врло брзо након оснивања превазишао локалне и регионалне оквире, поставши слика и прилика цијеле Републике Српске.
“Припадници из цијеле Републике Српске и БиХ су били припадници тог одреда. Ратовали су широм Републике Српске. Борили су се истрадали на међама Републике Српске. Данас се присјећамо херојских дјела оних који су положили свооје животе у темеље Републике Српске”, истакао је Боровчанин.
Семберија Инфо
