У просторијама Савеза општина и градова данас је промовисано допуњено издање књиге аутора професора доктора Стеве Пашалића  “Република Српска  - пут демографског успона”.

“Демографија је данас у жижи интересовања и многи се желе бавити демографијом и нуде одређена рјешења. Осјетио сам потребу да објавим допуњено издање књиге “Република Српска - пут до демографског успона”, како бих неке ствари додатно појаснио, изјавио је професор доктор Стево Пашалић приликом представљања ове књиге.

“ У јавности се често наглашава стопа укупног фертилитета, као да она све рјешава. То није тачно и ми никада нећемо достићи стопу за просту репродукцију од 2,1. Ниједна земља у Европи нема ту стопу, а имају пораст броја становника. То значи да постоје бројни други фактори. Хипотетички, када бисмо достигли 2,1 д‌јетета по жени, односно да имамо замјену генерација, то не би ништа значило, уколико људи и даље исељавају с ових простора”, истиче професор доктор Стево Пашалић, наглашавајући и то да је значајно повећана стопа морталитетета, поготово у прошлој години када смо остали без 19.000 становника.

“Посљедице короне су значајне, не само код нас, већ и у Србији, Хрватској и другим државама. Ми можемо умногоме ублажити и успорити неке негативне трендове. Одговор на демографске промјене даје људски и економски развој. Ми се струци држимо само стопе фертилитета и рађања, али оне не рјешавају проблем. Њемачка је први пут у историји, откако је спојена, прешла цифру од 84 милиона становника. Имала је у 2022. години за 315.000 више умрлих него новорођених, али је у Њемачку доселило 1.450.000 људи. Сада Њемачка има 84.300.000 становника. Стопа фертилитета код нас је остала на 1,3, а обећавано је да ће бити 1,8. Сматрао сам да се мора побољшати људски развој, квалитет живота. Образовање је један од кључних фактора развоја друштва. Са развијеним тржиштем рада и новозапосленим младим људима, који ће имати стабилна примања, имаћемо и мањи одлив становништва у иностранство. Друга добра мјера су бесплатни вртићи, а након тога иде плаћено породиљско одсуство за жене. Најмање ефекте доносе у овој области новчана давања. И даље посежемо за том мјером, али нема ефеката”.

 Професор Пашалић каже да се јасно и прецизно мора знати шта то која мјера доноси и какве ефекте даје.
“Нигђе ефекти разних мјера у свијету нису достигли 10 одсто. То значи, никада нећемо природним прираштајем ријешити овај проблем. Тога морамо бити свјесни. Због тога посежемо за другим мјерама. Биће нас мање, али ћемо бити образованији, продуктивнији, јер ово је 21. вијек и високо образовање носи развој земље. Морамо и у економији пуно тога мијењати. Без високе технологије нема развоја. У БиХ тренутно ради свега 30 одсто индустријских капацитета у односу на предратне капацитете. Ми сада имамо три пута мање рођених у БиХ у односу на 1991. годину. Животни вијек људи се продужава, становништво стари. Многи већ планирају отварање домова за стара лица. Мора се урадити добра стручна анализа, након чега ће се предлагати мјере које ће дати резултате”, истиче професор Пашалић, наглашавајући да, према његовим процјенама, у БиХ је крајем 2022. године живјело 2.946.301 становника,  у Републици Српској 1.022.959 становника, док је у Брчко дистрикту живјело око 69.000 становника.
 

“Статистика не узима у обзир спољне миграције. Њемачка је објавила да је за седам година у ову западну државу из БиХ одселило 53.800  људи, што представља око 25 одсто укупних одлазака из БиХ. Број здравствених картона у Републици Српској није критериј, нити је извор података. Можда стотину хиљада људи ради у Словенији и сваког мјесеца долази у Републику Српску, односно у БиХ, али су они још увијек наши резиденти, односно становници”, каже професор Пашалић, истичући да су и породице данас дифузне, односно расцјепкане, те да се у свему овоме акценат мора стављати на прворођену д‌јецу.

“Нама највише недостаје прворођене д‌јеце, чак око педесет одсто, јер пуно младих студира и помјерају границу која се односи на склапање бракова и рађање. Код нас је данас средње рађање са 29,5 година. Планирање породице је битна компонента. Једно су жеље,  а друго могућности. Западно тржиште нам данас, буквално, отима најпродуктивнију радну снагу. Стабилан и добро плаћен посао је најбоља демографска мјера”, закључује професор доктор Стево Пашалић.

 Професор емеритус Миленко Ћурчић изјавио је да је професор Пашалић до сада објавио велики број релевантних радова и књига из области популационе политике, те да је присутан у области образовања више од педесет година, што довољно говори о његовом научном и радном ангажману.

Професор Раде Симеуновић, отац седморо д‌јеце, предсједник удружења породица са четворо и више д‌јеце, каже да, из властитог искуства, може казати да, бити отац седморо ђеце, значи понос и одговорност.

“Родитељи морају схватити своју улогу и са својом супругом морају направити породични план одгајања и школовања д‌јеце, односно праћења д‌јеце кроз живот. Није лако, али, уз одговоран став према животу, све се може савладати и пребродити”, каже Симеуновић.

Семберија Инфо