Обнова темеља старе драгаљевачке школе
Јавна установа Основна школа ,,Стеван Немања” Горњи Драгаљевац ове године (24. новембра) обиљежава 170 година свог постојања и рада. Она је једна од најстаријих школа на подручју сјевероисточне БиХ и шире.
Прва основна школа у Горњем Драгаљевцу почела је са радом давне 1853. године у времену кад су ови крајеви били под турском влашћу.
Турске власти су на захтјев угледних мјештана Горњег Драгаљевца и црквених власти дозволили да се отвори основна школа у саставу цркве. Прва зграда била је брвнара која је изгорјела за вријеме босанскохерцеговачког устанка (период 1875 - 1878. године).
Једини писани податак о овом догађају је надгробни споменик првом учитељу у овој школи, Данилу Благојевићу. Споменик је подигао ученик учитеља Данила Благојевића, Перо Тодоровић из Средње Чађавице. Оригиналан текст са надгробног споменика гласи:
,,Sie este ovaj kamen učitelja Danila Blagojevića, znano budi svakom i neka se znade da je prvi učitelj posto kod crkve dragaljevačke. Đake počeo učiti s vlastju gospodina mitropolita Akatangela 1853. ljeta. Imao je đaka 123 učenika. Neka se čini spomen dok je ove crkve i kamena. Ovaj kamen potpisa đak učiteljev Pero Todorović.”
Учитељ Данило Благојевић је ту радио до своје смрти 1856. године. Прва школска зграда (брвнара) изгорјела је у вријеме босанскохерцеговачког устанка од 1875. до 1878. године.
Доласком у ове крајеве Аустро-Угарске Монархије, Берлинским конгреском 1878. године, заведена је и у овом крају аустроугарска власт. Аустријске власти су 1880. године, нешто даље од црквеног објекта, изградиле нову школску зграду од тврдог материјала, која је радила све до јуна 1965. године.
Грађевински материјал за градњу школе 1880. године добављен је из Брезовог Поља колима, а дотле бродовима, Савом, из неке тада подигнуте циглане у Славонији, гдје је Аустро-Угарска почела да развија већ прву индустрију грађевинског материјала. То је била прва цигла која је допремљена у ово село и као грађевински материјал употријебљена за изградњу зграде-школе.
У вријеме ратних дешавања од 1941. до 1945. године, настава у школи била је обустављена. Одмах послије ослобођења овог краја, организован је рад Основне школе, али пошто је школска зграда била разрушена настава се одвијала у приватној згради у којој је касније дуго времена био сеоски млин, код извора ,,Точак” у Горњем Драгаљевцу.
Током 1945. и 1946. године школска зграда је, захваљујући мјештанима села, обновљена, тако да је у школској 1946/1947. години поново отпочела настава у старој поправљеној школској згради.
На данашњем локалитету, 1961. године, изграђена је осморазредна школа са свим пратећим, па и стамбеним објектима. У школској 1961. години извршена је централизација основног школства на овом подручју. Данас, Основна школа ,,Стеван Немања” у Горњем Драгаљевцу је централна школа, са 11 подручних школа у околним селима.
Стара школа радила је до 1965. године. Срушена је 1971. године, а материјал је превежен код новоизграђене школе ,,Лазо Стојановић - Лазић”, (изграђене 1961. године код ,,Точка“, гдје је изграђена нова зграда са четири учионице, пространим ходником и оставом. Рушењем старе школе остали су темељи у корову да пркосе времену и да чувају успомене на срећне дане многих ученика који су ту стицали прва знања.
Имамо жељу да се обнови темељ старе школе и да се уради паркинг с обје стране постојећег асвалтног пута у дужини манастирске (школске) њиве. Будући паркинг би ријешио питање паркирања возила за вријеме вјерских празника и свака друга окупљања током године - када овај манастир посјећују многобројни вјерници. У мају и јуну у посјету манастиру у склопу једнодневних излета долазе многобројни ученици из школа са подручја града Бијељине и шире.
Ми имамо идејно Рјешење за обнављања темеља старе школе и изградњу паркинга које су урадили инжењери ЈП ,,Дирекције за изградњу и развој града“ Бијељина.
Добили смо Одлуку о одобравању извођења радова на уређењу темеља старе школе од стране преосвећеног владике Фотија, обзиром да се темељи старе школе налазе на земљишту које је у посједу манастира Светог архангела Гаврила'', појашњава Драган Максимовић, просвјетни радник, ђак драгаљевачке школе, који ради пуних 39 година у школи.
Прва основна школа у Горњем Драгаљевцу почела је са радом давне 1853. године у времену кад су ови крајеви били под турском влашћу.
Турске власти су на захтјев угледних мјештана Горњег Драгаљевца и црквених власти дозволили да се отвори основна школа у саставу цркве. Прва зграда била је брвнара која је изгорјела за вријеме босанскохерцеговачког устанка (период 1875 - 1878. године).
Једини писани податак о овом догађају је надгробни споменик првом учитељу у овој школи, Данилу Благојевићу. Споменик је подигао ученик учитеља Данила Благојевића, Перо Тодоровић из Средње Чађавице. Оригиналан текст са надгробног споменика гласи:
,,Sie este ovaj kamen učitelja Danila Blagojevića, znano budi svakom i neka se znade da je prvi učitelj posto kod crkve dragaljevačke. Đake počeo učiti s vlastju gospodina mitropolita Akatangela 1853. ljeta. Imao je đaka 123 učenika. Neka se čini spomen dok je ove crkve i kamena. Ovaj kamen potpisa đak učiteljev Pero Todorović.”
Учитељ Данило Благојевић је ту радио до своје смрти 1856. године. Прва школска зграда (брвнара) изгорјела је у вријеме босанскохерцеговачког устанка од 1875. до 1878. године.
Доласком у ове крајеве Аустро-Угарске Монархије, Берлинским конгреском 1878. године, заведена је и у овом крају аустроугарска власт. Аустријске власти су 1880. године, нешто даље од црквеног објекта, изградиле нову школску зграду од тврдог материјала, која је радила све до јуна 1965. године.
Грађевински материјал за градњу школе 1880. године добављен је из Брезовог Поља колима, а дотле бродовима, Савом, из неке тада подигнуте циглане у Славонији, гдје је Аустро-Угарска почела да развија већ прву индустрију грађевинског материјала. То је била прва цигла која је допремљена у ово село и као грађевински материјал употријебљена за изградњу зграде-школе.
У вријеме ратних дешавања од 1941. до 1945. године, настава у школи била је обустављена. Одмах послије ослобођења овог краја, организован је рад Основне школе, али пошто је школска зграда била разрушена настава се одвијала у приватној згради у којој је касније дуго времена био сеоски млин, код извора ,,Точак” у Горњем Драгаљевцу.
Током 1945. и 1946. године школска зграда је, захваљујући мјештанима села, обновљена, тако да је у школској 1946/1947. години поново отпочела настава у старој поправљеној школској згради.
На данашњем локалитету, 1961. године, изграђена је осморазредна школа са свим пратећим, па и стамбеним објектима. У школској 1961. години извршена је централизација основног школства на овом подручју. Данас, Основна школа ,,Стеван Немања” у Горњем Драгаљевцу је централна школа, са 11 подручних школа у околним селима.
Стара школа радила је до 1965. године. Срушена је 1971. године, а материјал је превежен код новоизграђене школе ,,Лазо Стојановић - Лазић”, (изграђене 1961. године код ,,Точка“, гдје је изграђена нова зграда са четири учионице, пространим ходником и оставом. Рушењем старе школе остали су темељи у корову да пркосе времену и да чувају успомене на срећне дане многих ученика који су ту стицали прва знања.
Имамо жељу да се обнови темељ старе школе и да се уради паркинг с обје стране постојећег асвалтног пута у дужини манастирске (школске) њиве. Будући паркинг би ријешио питање паркирања возила за вријеме вјерских празника и свака друга окупљања током године - када овај манастир посјећују многобројни вјерници. У мају и јуну у посјету манастиру у склопу једнодневних излета долазе многобројни ученици из школа са подручја града Бијељине и шире.
Ми имамо идејно Рјешење за обнављања темеља старе школе и изградњу паркинга које су урадили инжењери ЈП ,,Дирекције за изградњу и развој града“ Бијељина.
Добили смо Одлуку о одобравању извођења радова на уређењу темеља старе школе од стране преосвећеног владике Фотија, обзиром да се темељи старе школе налазе на земљишту које је у посједу манастира Светог архангела Гаврила'', појашњава Драган Максимовић, просвјетни радник, ђак драгаљевачке школе, који ради пуних 39 година у школи.
