Састанак произвођача дувана Семберије и Посавине: Дуванаре одржава традиција и напоран рад
Произвођачи дувана из Семберије и Посавине, њих стотињак, окупили су се данас у “Семберском салашу”, гдје су на традиционалном састанку са представницима предузећа “Дуван” договорили услове садње и производње дувана у овој години.
Чедомир Готовчевић, директор предузећа “Дуван” каже да је за ову годину планирана нешто већа производња дувана, за десетак одсто.
“Произвођачи дувана су у прошлој години остварили већи принос, јер су наводњавали дуван. У Семберији је био нешто слабији принос. Наши планови се заснивају на реалним могућностима. Очекујемо нешто бољи принос и минималну количину од 250 тона дувана. Са том количином “Дуван” може наставити ову производњу. Људи су заинтересовани за ову производњу, али, све је мање радне снаге на нашем тржишту. Уколико временски услови буду повољни, план ћемо испунити. Просјечна откупна цијена дувана нешто је већа за ову годину. У прошлој години трећа класа дувана плаћана је по 4,70 КМ по килограму, док ће у овој години бити повећана на пет КМ, плус 50 пфенига подстицаја од “Дувана”. Што се тиче субвенције од ресорног министарства и општине, она је износила око једну КМ по килограму, али, ми се надамо повећању и са њихове стране”, каже Готовчевић.
Драган Шепа, секретар за пољопривреду и прехрамбену индустрију у Привредној комори Републике Српске каже да је бијељински “Дуван” једино предузеће које се бави организовањем производње дувана.
“У 2022. години произведено је око 320 тона дувана, док је у прошлој години произведено око 200 тона дувана. Радује нас чињеница да “Дуван” има нове кооперанте и да ради на томе да повећа број коопераната и произвођача дувана. Кључно извозно тржиште за наш дуван је Грчка и Италија”, каже Драган Шепа.
Бранкица Томаш из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Одјељење за прехрамбену индустрију, каже да ресорно министарство подстиче производњу дувана исплатом премије.
“Износ премије за прошлу годину био је 0,74 КМ по килограму, док је за 2020. годину премија износила 43 пфенига. Повећани су подстицаји за прошлу годину, али је дошло до пада производње дувана. И за ову годину министарство планира идентичне подстицаје као и у прошлој години, али ћемо разговарати и о њиховом повећању”, каже Бранкица Томаш, истичући да укупна премија за дуван износи око 150.000 КМ.
Бато Перић из Љељенче производи дуван пуне три деценије, тренутно на око пет хектара.
“Радне снаге нема довољно и то је наш највећи проблем. Дуван производимо на најлошијем земљишту. Сушаре смо исфинансирали, сада их треба отплатити. Ми очекујемо да ће ове године бити боља ситуација у дуванарству, али, не зависи пуно од нас. Премија за дуван би требало да износи више од двије КМ, да бисмо ми могли покрити своје трошкове”, каже Бато Перић.
Петар Илишковић, Горња Слатина код Шамца, каже да се дуго бави производњом дувана, иако су услови за ову традиционалну производњу све тежи и тежи.
“Нас традиција одржава у животу. Бијељински “Дуван” нам је помогао да се још увијек задржимо у овом послу. Надамо се бољим временима и већој заради од дувана. Исплативост производње је упитна из године у годину. Радне снаге нема на тржишту, а они који раде траже пуно новца да би напунили једну сушару дувана”, каже Илишковић.
(Семберија Инфо)
Чедомир Готовчевић, директор предузећа “Дуван” каже да је за ову годину планирана нешто већа производња дувана, за десетак одсто.
“Произвођачи дувана су у прошлој години остварили већи принос, јер су наводњавали дуван. У Семберији је био нешто слабији принос. Наши планови се заснивају на реалним могућностима. Очекујемо нешто бољи принос и минималну количину од 250 тона дувана. Са том количином “Дуван” може наставити ову производњу. Људи су заинтересовани за ову производњу, али, све је мање радне снаге на нашем тржишту. Уколико временски услови буду повољни, план ћемо испунити. Просјечна откупна цијена дувана нешто је већа за ову годину. У прошлој години трећа класа дувана плаћана је по 4,70 КМ по килограму, док ће у овој години бити повећана на пет КМ, плус 50 пфенига подстицаја од “Дувана”. Што се тиче субвенције од ресорног министарства и општине, она је износила око једну КМ по килограму, али, ми се надамо повећању и са њихове стране”, каже Готовчевић.
Драган Шепа, секретар за пољопривреду и прехрамбену индустрију у Привредној комори Републике Српске каже да је бијељински “Дуван” једино предузеће које се бави организовањем производње дувана.
“У 2022. години произведено је око 320 тона дувана, док је у прошлој години произведено око 200 тона дувана. Радује нас чињеница да “Дуван” има нове кооперанте и да ради на томе да повећа број коопераната и произвођача дувана. Кључно извозно тржиште за наш дуван је Грчка и Италија”, каже Драган Шепа.
Бранкица Томаш из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Одјељење за прехрамбену индустрију, каже да ресорно министарство подстиче производњу дувана исплатом премије.
“Износ премије за прошлу годину био је 0,74 КМ по килограму, док је за 2020. годину премија износила 43 пфенига. Повећани су подстицаји за прошлу годину, али је дошло до пада производње дувана. И за ову годину министарство планира идентичне подстицаје као и у прошлој години, али ћемо разговарати и о њиховом повећању”, каже Бранкица Томаш, истичући да укупна премија за дуван износи око 150.000 КМ.
Бато Перић из Љељенче производи дуван пуне три деценије, тренутно на око пет хектара.
“Радне снаге нема довољно и то је наш највећи проблем. Дуван производимо на најлошијем земљишту. Сушаре смо исфинансирали, сада их треба отплатити. Ми очекујемо да ће ове године бити боља ситуација у дуванарству, али, не зависи пуно од нас. Премија за дуван би требало да износи више од двије КМ, да бисмо ми могли покрити своје трошкове”, каже Бато Перић.
Петар Илишковић, Горња Слатина код Шамца, каже да се дуго бави производњом дувана, иако су услови за ову традиционалну производњу све тежи и тежи.
“Нас традиција одржава у животу. Бијељински “Дуван” нам је помогао да се још увијек задржимо у овом послу. Надамо се бољим временима и већој заради од дувана. Исплативост производње је упитна из године у годину. Радне снаге нема на тржишту, а они који раде траже пуно новца да би напунили једну сушару дувана”, каже Илишковић.
(Семберија Инфо)
