Извор: Семберија инфо / Љ. Љубојевић

Поводом погибије 33 борца Друге мајевичке бригаде током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата на Бањ брду, на Мајевици, данас је служен парастос и обављен помен погинулим борцима ове бригаде испред спомен-обиљежја на Градском гробљу Пучиле.



Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске истакао је да се помен погинулим борцима Војске Републике Српске и ове године традиционално обиљежава испред симбола страдања и жртве, али и симбола слободе, херојства и јунаштва.



 „Ту смо да одамо почаст, да се сјетимо наше погинуле браће, како оних који су погинули на данашњи дан, 21. априла 1993.године, тако и свих оних који су уградили своје животе у темеље Републике Српске, оних који су били најхрабрији међу нама. Наша је обавеза да их се сјетимо, да културу сјећања преносимо на млађе генерације. Док се будемо њих сјећали, живјеће и слобода за коју су они дали своје животе, а сигурно и Република Српска. Обавеза је свих нас да се уозбиљимо, ујединимо и сложимо и да Републику Српску сачувамо и због њих и због нас и због будућих покољења“.
Остојић је изјавио да је ово прилика да се постави и питање широј међународној јавности, због чега Срби сатериторије   данас живе у Бијељини, Брчком, Зворнику, широм Републике Српске, али и у бројним прекоокеанским земљама.



„Због чега они данас не живе на својим вијековним огњиштима, због чега су их морали напустити 1992. године? Питамо, да ли су они своја вијековна огњишта напустили из чистог хира, као и фабрике у којима су радили или их је неко протјерао са њихових имања. Због чега их је неко протјерао? Вјероватно, како је Конаковић изјавио, зато што нису били добре комшије. Протјерали су их дојучерашње комшије, Муслимани и Хрвати, само због тога што су били Срби. Очишћено је једно комплетно подручје на којем су Срби вијековима живјели. Није то, изгледа, никакав злочин. Вјероватно, да су протјерани Муслимани, онда би то био злочин и геноцид. Управо се покушава створити наратив и неко жели да нас на силу убиједи да смо ми геноцидна нација, да смо ми геноцидан народ. Уствари, постоји само једна истина која је за нас прихватљива, а то је истина да је овдје био грађански рат који ми нисмо наметнули. Наметнуо га је неко други. Да нам се не би дешавало оно што нам се дешавало кроз цијели двадесети вијек, морали смо се борити, раме уз раме, и бранити Републику Српску, како бисмо створили ентитет у којем ћемо моћи слободо да живимо. Нажалост, сваки рат носи страдања. Страдања је било и на једној и на другој и на трећој страни. Нажалост, било је и злочина на свим странама и то је оно што можемо прихватити. Све остало нећемо прихватити никада и дужни смо да се окупљамо на оваквим мјестима и да будуће генерације учимо о томе шта је права истина“, изјавио је Радан Остојић, нагласивши да се пред Спомен–комплексом са три споменика могу извући и неке историјске поруке и поуке. 



„На том мјесту је Споменик настрадалима у Тузланској колони, онима који су напуштали Тузлу и који су невино настрадали, споменик настрадалима из Потпећи и Тиње, који су неколико мјесеци били у непријатељском окружењу, као и споменик настрадалим војницима на Бањ брду. Огроман притисак се и данас врши на Србе да признају некакав геноцид који нису починили и Срби то неће прихватити“, поручио је Радан Остојић. 

Радослав Остојић, савјетник градоначелника Љубише Петровића изјавио је да су погинули борци Друге мајевичке бригаде у априлу 1993. године бранили Семберију и Мајевицу, као и цијелу Републику Српску.



 „Мајевица је током рата била непробојан бедем и на том подручју се бранила комплетна Република Српска. Муслиманске снаге нису успјеле преполовити Републику Српску на два дијела. Треба да се сјећамо имена сваког погинулог борца, свих оних који су погинули на Бањ брду и широм Републике Српске. Сваки од њих је дао велику жртву и уградио свој живот у темеље Репуиблике Српске. На нама и њиховим потомцима остаје да их се сјећамо и да градимо бољу и напреднију Републику Српску“, поручио је Остојић.

Боривоје Ђокић, потпуковник, ратни командант Првог батаљона Друге мајевичке бригаде подсјетио је да је на данашњи дан извршен напад на дијелове команде Првог батаљона Друге мајевичке бригаде.



„Били смо на српској територији и бранили смо око 3.000 становника на том подручју. Бранили смо се на својој територији, а поднијели смо огромне жртве. Напад је изведен Васкрс, наш највећи празник. Данас дајемо помен нашим јунацима, сјећамо се њихових жртава“, поручио је Боривоје Ђокић.

Миленко Мићановић, из Завичајног удружења Тузлака, дијете палог борца, изјавио је да ово удружење покушава што достојанстверније и што масовније обиљежити овакве догађаје.



 „Желимо да се ово никада не заборави и да никада не падну у заборав наши хероји“, поручио је Мићановић.

Бранислав Шушљик каже да се поноси чињеницом да је син погинулог српског борца који је дао свој живот за Републику Српску.



„Тада сам био дијете и имао сам десет година. Данас одајемо почаст свим српским борцима који су погинули на Бањ брду. Одајемо почаст и свим српским борцима који су својим животима бранили темеље Републике Српске, као и свим цивилима, дјеци и старцима који су жртве муслиманско - хрватске агресије на Републику Српску и српски народ. Наша света дужност је да бранимо и да никада не доведемо у питање постојање Републике Српске. За њу су животе дали наши очеви, наши војници, сви они на које смо данас поносни“, нагласио је Бранислав Шушљик.