Семберски произвођачи дувана завршиће бербу дувана раније, иако је рок за бербу и откуп ове индустријске биљке половина новембра.
 
Ове године пољопривредници су очекивали да ће имати добар принос и то знатно бољи од прошлогодишњег, који је преполовила суша. Међутим, ни ова година није погодовала узгоју дувана, те су подбацили и квалитет и принос.
Бранимир Андрић из Пучила, код Бијељине, посадио је дуваном око четири хектара. Принос му је нешто више од 10 тона, односно око 2,6 тона по хектару.

– На почетку развоја дувана на њиви имали смо велику количину падавина што је довело до брзог пораста биљке. У августу су температуре биле више од 35 степени, без падавина, када је дошло до огорјевања ободних листова. Тако да је ове године тај средњи подбир најлошијег квалитета. С обзиром да се дуван у Семберији сади на земљишту које се не може наводњавати због чега је суша узела данак – каже овај дуванар.
Наглашава да су улагања у ову производњу велика и да је неопходна механизација, али и да пресудну улогу имају сушаре.

– Проблем имамо и са недостатком радне снаге на коју иде око 60 одсто трошкова. Уложио сам у ова четири хектара око 34.000 КМ. Извући ћу уложени новац, али није велика добит – каже Андрић.
У Семберији је некада дуван садило стотинак породица које су годишње производиле око 850 тона ове индустријске биљке. Због ниских цијена, малих подстицаја и нелојалне конкуренције, из године у годину мање је произвођача, али и површине под дуваном.

Драган Јовић из Чађавице код Бијељине већ 30 година узгаја дуван на око шест хектара оранице. Због лошег квалитета земљишта, дуван је био најпрофитабилнија култура на његовим ораницама. Посљедњих неколико година ова производња је на ивици опстанка.

– Уложио сам више од 25.000 КМ. Ту су струја, угаљ и радници. Очекивао сам 200 килограма по дунуму, а неће бити 160 килограма. Кад све прерачунам, од уложеног до добијеног, трошкове нећу покрити – страхује овај семберски произвођач дувана.

Прошле године род је преполовила суша, ове године било је кише и очекивали су добар род. Нажалост, због неповољних временских услова, просјечан квалитет је трећа класа, каже директор предузећа „Дуван” из Бијељине Чедо Готовчевић.

– Произвођачи ће за трећу класу имати по килограму три марке, плус 10 одсто од фирме, а то је 3,30 КМ. Аграрни фонд Града Бијељина даје 15 пфенинга по килограму. Од Министарства пољопривреде РС је прошле године било 40 пфенинга па толико очекујемо и ове године. Кад се све сабере, имаће око четири марке, што је цијена која покрива директне трошкове. Да би прозвођачи остварили зараду, просјечна цијена би требало да буде бар пет марака по килограму – каже Готовчевић.

Предузеће „Дуван” кредитира производњу у коју су ове године укључена 84 кооперанта у Семберији и 35 у Посавини. Ово предузеће додатно стимулише произвођаче, који произведу 1.200 и више килограма по хектару, са 30 фенинга по килограму предатог дувана. Због лошег квалитета дувана, ни премије неће много помоћи произвођачима да покрију трошкове улагања. Министарство пољопривреде издваја до 15 одсто од просјечне тржишне вриједности производње.

Иницијатива за фонд

Како би поправили положај, произвођачи дувана су упутили приједлог Управи за индиректно опорезивање БиХ и Савјету министара да се на ниову БиХ оснује фонд у који би ишао дио акциза. Том подршком произвођачи би били мотивисани да раде веће површине, а било би сузбијено и црно тржише па самим тим и повећан приход у буџет од акциза на цигарете. Охрабрује чињеница да је пласман сушеног дувана обезбијеђен који се продаје у Бугарску, Грчку и Македонију.