Упросторијама Занатско-предузетничког удружења ,,Предузетник’’ у Бијељини налази се раритет који би пожелио сваки музеј – сеф (многи га зову и каса) стар стотињак година, израђен у Бечу почетком прошлог вијека, у мануфактури Емила Винера.
 
Сеф је израђен из два дијела, доњег дрвеног и горњег који је направљен комбинацијом метала и дрвета. Извршни директор ,,Предузетника’’ Милорад Стевић каже да је каса у два наврата била преношена у различите просторије Удружења и да је због велике тежине за тај посао било ангажовано чак шест људи.
 
-Ријеч је о веома тешкој каси, али ја бих истакао да се, прије свега, ради о веома напредном сефу за то вријеме. Погледајте, она поред главног кључа има и такозвани код-кључ, можемо рећи претечу кодирања, без којег ју је немогуће откључати’’, прича Стевић и додаје да су многи гости из Европе који су посјећивали ,,Предузетник’’ били фасцинирани изгледом старог сефа.

Он истиче да је Српско занатлијско удружење Бијељина основано 1907. године, одлуком Земаљске владе у Сарајеву, али да претпоставља да је каса набављена око 1931. године, када су бијељинске занатлије купиле зграду Занатског дома.

-Дио за чување вриједних ствари налази се у горњем дијелу сефа. Ту сам 2000. године, када сам дошао у ,,Предузетник’’, нашао и оригиналну кутију са печатима. Међутим, унутра се налази још једна мања преграда која има посебан кључ, и то је свакако било мјесто за скривање неких од највећих вриједности. Творац касе заиста је осмислио безбједан и дуготрајан производ’’, наглашава Стевић.

Он се присјећа да је било појединаца који су нудили да откупе касу и рестаурирају је, попут Милета Стојковског (Бијељинцима познат као Миле пекар), али да Удружење није пристало на то јер сеф сматрају својим заштитним знаком.

-Каса је и даље у функцији. Истина, ми немамо неких драгоцјености које би чували у њој, али имамо вриједну документацију која је ту смјештена. Циљ нам је да је некада обновимо, али тренутно немамо новац за то. Путовао сам, био у другим предузетничким удружењима, али нисам примијетио да неко од њих посједује овакав раритет’’, прича Стевић.

На проспекту који се налази на каси нема године производње, а свако ко укуца податке у интернет претраживач видјеће да се цијене оваквих сефова крећу од 400 евра и више. Стевић додаје да је могуће да се породица Винер и даље бави истим занатом – производњом сефова, али на модернији начин, те да се на западу породични посао преноси с кољена на кољено и веома цијени у друштву.
 
Први сеф су 1835. године патентирала двојица енглеских проналазача и такав сеф био је безбједан од провале и убрзо је ушао у редовну производњу. 1886. године проналазач Хенри Браун патентирао је сеф од кованог метала, који ни пожар није могао да уништи.

Стари сеф из Беча остаје у канцеларији бијељинског ,,Предузетника’’. Чува историју предузетништва у Семберији, стару више од стотину година, и нада се да ће му једног дана неко вратити стари сјај.