У хитним случајевима вријеме је и највећи пријатељ и највећи непријатељ с којим се особље хитне медицинске помоћи суочава, а брзи долазак на лице мјеста, те саме реакције често су питање живота и смрти. 
Рад хитне помоћи подразумијева пружање хитне медицинске помоћи пацијентима који су животно угрожени, без свијести, који имају инфаркт, мождани удар, тешке повреде које угрожавају живот, итд. Имамо и доста пацијената који нису животно угрожени. То су пацијенти који се јављају због повишене температуре, вирозе, болних леђа, повраћања и заиста је велики број таквих пацијената. Град Бијељина је велика и разуђена локална заједница с аспекта потреба грађана за пружање хитне медицинске помоћи и, наравно, сви грађани требају да имају медицинску услугу, па тако и хитну помоћ на располагању 24 сата. Због тога је врло битно разумијевање грађана, јер екипе шаљемо на терен према степену хитности, по приоритетима.  Приоритет имају када је у питању саобраћајна несрећа, ако је бол у грудима, сумња на мождани удар или нека траума, док ће они грађани који су упутили позив, рецимо, да имају температуру три дана, да данима ништа нису јели, да имају хроничну бол и да су то непокретни пацијенти, њима нисмо сваки пут у ситуацији да одемо одмах. Зато бих искористила ову прилику да замолим грађане за дозу разумијевања, јер постоје приоритетнији случајеви на које морамо хитно одговорити, појашњава начелница службе,  прим. др. Дубравка Савић, специјалиста ургентне медицине. 
Наглашавајући да су  на услузи свим грађанима који затраже њихову помоћ, у Служби хитне медицинске помоћи Дома здравља Бијељина  прецизирају да, што се тиче броја екипа хитне помоћи, имају три екипе током дана, а двије у времену од 23 часа до осам ујутро, те да је једна екипа  увијек у просторијама хитне помоћи. 

 

Хитна помоћ 124

Број Службе хитне помоћи 124 доступан је 24 сата 365 дана у години. 
-Када позовете хитну медицинску помоћ јавиће се диспечер с којим треба разговарати смирено и говорити разговијетно, савјетује прим. др Дубравка Савић. Према њеним ријечима, хитну помоћ треба звати ако нагло настану тешкоће у дисању, гушење страним предметима, застој рада срца и дисања, губитак свијести, изненадна бол у грудима, отежани говор, слабост или одузетост дијелова тијела, изненадно настале озледе, неуобичајено крварење на било од којих природних отвора на тијелу, опекотине, удар струје или грома, тровање лијековима или хемикалијама, покушај самоубиства или убиства...Међутим, често, у паници, многи људи зову или посјећују хитну помоћ мада се не ради о хитном случају, већ о проблему због којег тербају затражити помоћ свог породичног љекара. Иако Служба хитне медицинске помоћи неће никога одбити ко затражи њихову помоћ, добро је размислити о томе да свако од нас може бити хитни случај који чека интервенцију дуже него је потребно, управо због збрињавања нехитних случјева.