Суочени са различитим кризама, попут пандемије ЦОВИД-19, природно је да прво будемо у шоку, а затим доживљавамо читав спектар различитих емоција, попут страха, анксиозности, туге, љутње. Након првобитног шока, слиједи нам прилагођавање тренутној ситуацији, стварање нове рутине и организовање живота у складу са предложеним мјерама. Колико је важно водити рачуна о физичком здрављу, подједнако је важно водити рачуна и о менталном здрављу. Лако је изгубити се у бризи и размишљањима, поготово младима који већ јесу у спознаји своје филозофије живота. Важно је организовати живот и створити предвидљивост како бисмо повратили осјећај сигурности и фокусирати се на ствари које су под нашом контролом.

Вјерујемо да млади брину о томе како ће вирус да утиче на односе, породицу, другаре, земљу или свијет, али мислимо да се највише питају шта ће се сљедеће десити. Нормално је да се изгубимо у свему томе, па и ми одрасли, међутим дугорочно није корисно, поготово не за младе који тек спознају свијет. Из угла терапије прихватањем и посвећеношћу, ево неколико савјета за младе у „борби“ са ЦОВИД-19:
 

• Најкориснија ствар коју млади могу учинити у доба кризе (цовид 19) јесте да буду фокусирани на оно што је у њиховој контроли, јер стварност је да ми сви имамо много већу контролу над нашим поступцима него над нашим мислима и осјећањима, у складу са тим, важно је бити  у стању „сада и овдје“;

 

• Тихо и добронамјерно запазите шта год да се „појављује“ и „надолази“ у вама. Будите свјесни својих мисли, осјећања, емоција, сјећања, сензација, нагона, и подијелите то са својим ближњима, првенствено са родитељима…важно је да причате о томе…можда вам родитељи неће пуно помоћи, али оно што знамо, биће ту за вас, да вас чују;

 

• Обратите пажњу на све што се дешава у вашем тијелу, повежите се са тијелом, доживљавајте све те сензације, немојте их спутавати;

 

• Посветите се ономе што радите, заправо постаните свјесни простора у коме се налазите и вратите своју пажњу на оно што сада радите, сваки пут када та пажња „одлута“… Чињеница је да, што се боље усидрите, то ћете имати бољу контролу над својим поступцима и оним што радите;

 

• Организујте своје вријеме, створите рутину, јер рутина нам даје осјећај сигурности који нам је у овим тренуцима неопходан. Одредите себи вријеме за устајање из кревета и за одлазак на спавање, вријеме за заједничке породичне активности, али и за слободно вријеме које може подразумијевати онлине дружење са пријатељима, праћење културних, спортских догађаја преко интернета;

 

• Будите предани својим акцијама, и то оним које су вођене вашим вриједностима, оним што вам је суштински важно… запитајте се: и поред ових основних мјера, који су то други једноставни начини да бринем о себи, о онима са којима живим и онима којима могу да помогнем?

 

• Будите њежни, брижни према себи. „Тешке“ емоције ће се сигурно појављивати као што су страх, анксиозност, бијес, туга, усамљеност. То су очекиване емоције у овој ситуацији, те ни на који начин ми не можемо спријечити њихово појављивање, али можемо да створимо простор за њих, можемо их доживјети и што би ми рекле „То је ок! Важно је да будеш ОК“;

 

• Можете да се запитате, каква особа желите да будете док пролазите све ово, за шта желите да се залажете у овој кризи…све ће вам то помоћи…само се водите својим вриједностима;

 

• Поновите који су вам то ресурси за помоћ, подршку и савјетовање доступни. Ово подразумијева и пријатеље, породицу, здравствене раднике, хитне службе. Будите сигурни да знате бројеве телефона хитних служби, нпр. све особе које се налазе у изолацији, помоћ могу да потраже путем "плавог телефона" Друштва психолога Републике Српске, позивом на број 0800 50 305. Сви који осјећају страх или узнемиреност, тешко подносе боравак у изолацији или им је потребан било какав савјет стручњака, могу се јавити анонимно на овај број;

 

• Ванредно стање важи и за наше умове, зато упослите свој мозак и вратите се стварима које волите и које вас умирују;

 

• Спознајте своје снаге, способности, вјештине, али, искористите ово вријеме да развијете и нове, ако то желите;

 

• Правите себи ТО-ДО листе за сваки дан, организујте свој радни простор;

 

• Организујете онлине кафу, излазак, караоке журку;

И за крај, сигурно то већ знате, али: често перите руке и практикујте социјално дистанцирање, изолацију колико је могуће. Да, говоримо о физичком дистанцирању, не емоционалном.
​