Ослобађајућа пресуда за оптужене у предмету логор Батковић
Судско вијеће Окружног суда у Бијељини, којим је предсједавао судија Менсур Ђонлић, изрекло је ослобађајућу пресуду по измијењеној оптужници за Петра Дмитровића, Ђоку Пајића, Ђорђу Крстића и Љубомира Мишића, коју су били оптужени за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника током ратног периода у логору Батковић код Бијељине.
Образлажући ослобађајућу пресуду, судија Ђонлић је подсјетио да је судски поступак трајао 6,5 година, те да је у доказном поступку, осим разматрања материјалних доказа, саслушано 48 свједока оптужбе и 13 свједока одбране.
„ И након прве непотврђене и друге измијењене и потврђене оптужнице тужилаштво није могло доказати наводе оптужнице. Тужилац у оваквим ситуацијама мора доказати све оно што ставља на терет оптуженима и не доводити оптужене у ситуацију да они доказују нешто што нису починили“, нагласио је судија Ђонлић, истакавши да за Петра Дмитровића, Ђоку Пајића и Ђорђу Крстића није доказана командна одговорност , ослободивши их због непостојања тог дјела, односно и због чињенице да Кривични закон СФРЈ није познавао командну одговорност.
Судија Ђонлић је истакао да ни за Љубомира Мишића није доказано оно што се у измијењеној оптужници за њега тврдило и што му је стављано на терет.
Коментаришући ослобађајућу пресуду, Ђоко Пајић је изјавио да је „правда коначно изашла на видјело, те да је након скоро седам година доказано да они нису криви за нешто што им је, како је рекао, монтирано и измишљено.
„ Били смо били припадници ВРС, али, честити и часни официри који нису починили никакве злочине. Јесмо национално опредијељени, али нисмо националшовинисти да бисмо се некоме за нешто светили и да бисмо некоме чинили зло током тих несретних деведесетих година. Након седам година малтретирања на овом суду ниједан свједок оптужбе није потврдио наводе из оптужнице који су нам стављани на терет. Чак су и свједоци оптужбе негирали наводе из оптужнице, али је тужилаштво и даље трагало, не знам за чим, изводећи нове и нове свједоке“, изјавио је Пајић.
Љубомир Мишић је изјавио да је за њега лично завршена једна велика агонија, рекавши да се показало да је правда спора, али достижна.
Образлажући ослобађајућу пресуду, судија Ђонлић је подсјетио да је судски поступак трајао 6,5 година, те да је у доказном поступку, осим разматрања материјалних доказа, саслушано 48 свједока оптужбе и 13 свједока одбране.
„ И након прве непотврђене и друге измијењене и потврђене оптужнице тужилаштво није могло доказати наводе оптужнице. Тужилац у оваквим ситуацијама мора доказати све оно што ставља на терет оптуженима и не доводити оптужене у ситуацију да они доказују нешто што нису починили“, нагласио је судија Ђонлић, истакавши да за Петра Дмитровића, Ђоку Пајића и Ђорђу Крстића није доказана командна одговорност , ослободивши их због непостојања тог дјела, односно и због чињенице да Кривични закон СФРЈ није познавао командну одговорност.
Судија Ђонлић је истакао да ни за Љубомира Мишића није доказано оно што се у измијењеној оптужници за њега тврдило и што му је стављано на терет.
Коментаришући ослобађајућу пресуду, Ђоко Пајић је изјавио да је „правда коначно изашла на видјело, те да је након скоро седам година доказано да они нису криви за нешто што им је, како је рекао, монтирано и измишљено.
„ Били смо били припадници ВРС, али, честити и часни официри који нису починили никакве злочине. Јесмо национално опредијељени, али нисмо националшовинисти да бисмо се некоме за нешто светили и да бисмо некоме чинили зло током тих несретних деведесетих година. Након седам година малтретирања на овом суду ниједан свједок оптужбе није потврдио наводе из оптужнице који су нам стављани на терет. Чак су и свједоци оптужбе негирали наводе из оптужнице, али је тужилаштво и даље трагало, не знам за чим, изводећи нове и нове свједоке“, изјавио је Пајић.
Љубомир Мишић је изјавио да је за њега лично завршена једна велика агонија, рекавши да се показало да је правда спора, али достижна.
