Центра за заштиту менталног здравља се у протеклих дест година бави и превенцијом и третманом особа које трпе насиље у породици, вршњачко насиље и родно засновано насиље, каже социјална радница Јефимија Марковић која истиче да социјални рад при институцијама менталног здравља има значајну улогу.
-Дом здравља Бијељина потписник је Протокола о поступању и сарадњи надлежних субјеката на заштити жртава насиља у породици и родно заснованом насиљу, а основана радна група, чији сам и ја члан, чини све како би се жртви насиља пружила сва потребна здравствена заштита у циљу очувања њеног физичког и психичког здравља, истиче Јефимија Марковић. Према њеним ријечима, уколико је жртва насиља лице са душевним сметњама или лице лијечено од алкохочлизма или других зависности, по потреби га упућују на лијечење, односно присилну хоспитализацију, те о томе обавјештавају надлежну полицијску станицу, те Центар за социјални рад. Исто тако се поступа и у случају кад је извршилац насиља лице са душевним сметњама или лице лијечено од алкохолизма и других зависности.
​
- Ја као социјална радница Центра за заштиту менталног здравља и моји стручни сарадници, са посебном пажњом разговарамо са жртвама насиља, могућностима рјешавања проблема и пружамо савјетодавне услуге, наводи Јефимија Марковић истакавши да у спровођењу свих мјера у борби против насиља у породици и родно заснованог насиља имају велику подршку менаџмента Дома здравља Бијељина, на првом мјесту директора прим. др Душка Миловановића, те начелника Центра за заштиту менталног здравља проф. сци др Милана Новаковића, који подржавају стручно едукативно усавршавање кад је ријеч о овој проблематици која је велики друштвени проблем.
Професор. др Милан Новаковић каже да је насиље у породици феномен који је присутан у свим земљама свијета и у свим културама. Представља један од основних видова кршења људских права и због тога се све више ради на координацији радњи у вези заштите жртава, као и на предузимању мјера које ће осигурати одговорност починиоца насиља.

-Веома је тешко утврдити обим присутности насиља над женама и породичног насиља. Основни разлози за то прије свега се налазе у скривеној природи проблема, непријављивању случајева насиља у породици, те третирању насиља у породици и даље као ,,приватног проблема“. Према подацима који се појављују у јавности, тек сваки седми или десети случај насиља се пријављује. Тако је код нас, али и у земљама окружења. Ми у Центру за заштиту менталног здравља смо покушали, прије свега, да у својој служби направимо што бољу координацију, а онда и што бољу комуникацију са другим установама и службама које се баве проблемом насиља, каже професор Новаковић.