„Ја сам ти једна обична пјесничка душа/ у мору искушења. Ја сам насљедник тих пјесничких гена/ да послије толико вијекова и љета, /нешто баш мене тјера, да се својим покољењима одужим путем пера“. Овим стиховима дочекао нас је Мићо Стевановић (55), пољопривредни произвођач из Велике Обарске, човјек невјероватне интелигенције и знања, бриљантан познавац историје.

Иако је завршио само средњу, Пољопривредно  - машинску школу, Мићо би вам сатима и сатима могао причати о историји балканских земаља, о завичајној историји, поријеклу имена Велике Обарске, о Босни, о бунама и устанцима, о страним завојевачима и интересима великих сила који су се деценијама и вијековима преплитали баш овдје, на брдовитом Балкану. Како спојити причу о купусу, плавом патлиџану, лубеницима, с једне,  и историји, с друге стране? Код Миће то успијева. Као код ријетко кога. Мићо живи као самац, али успијева да одржава своје велико сеоско газдинство. Током љета запошљава од петоро до десеторо сезонских радника на свом имању. Каже да је свима њима занимљиво код њега радити, јер им он одржи успут и својеврстан „час историје“, тако да им вријеме код њега брзо прође.

 „Већина тих сезонских радника код мене ради више од двадесет година. Још увијек нисам нашао жену свог живота, али, не губим наду. У међувремену, проучавам историју, али ми и хемија изузетно добро иде. Када сам једној професорки  почео „бифлати“  хемијске формуле и хемијска једињења, она је, онако изненађена, признала да знам пуно више и од ње саме“.

Када  је наизуст изгоровио стихове прве пјесме, Мићо започиње и другу пјесму, под насловом: „Калио сам се годинама“, коју је написао  недавно, као помен на рано умрлу мајку.
„ Мајка ми је умрла када сам био у средњој школи. Живио сам са оцем. И он је умро прије петнаестак година. Дуго сам проучавао историју. На овим просторима су својевремено живјели Мађари. Што се историје тиче, проучавао сам је уназад 800 година, без компјутера и неке велике литературе. Својевремено се граница између Аустрије, Мађарске и Турске пружала од Голупца, преко Београда, Шапца, Мачве, преко Клења, с ове стране Дрине, у селу Међаши. Због тога се и постављао камен међаш. Постоје узвишења, брежуљци у равници, на које су постављани камени биљези“, каже Мићо Стевановић, причајући нам даље о Јанку Хуњадију, о мађарском цару Жигмунду, који је владао педесетак година... Дуго би још трајала ова прича, али, Мићо каже да ће написати роман у коме ће пуно тога још описати и открити...

Љ.Љубојевић
Фото: Г.Бобић