ЗА УЛАЗАК У ПАРЛАМЕНТ БИХ ТРЕБА ОКО 29.000 ГЛАСОВА
- Ако се узме у обзир излазност са општих избора 2018. године, политичка партија, да би ушла у Представнички дом парламента БиХ, мора освојити најмање 29.000 гласова.
На прошлим изборима, странка која је имала најмање гласова, а која је у Представнички дом парламента БиХ ушла из Републике Српске била је СДА, којој је повјерење дало 29.673 бирача.
Овај број гласова био јој је довољан да уђе у расподјелу компензацијских мандата с обзиром на то да је освојила 4,45 одсто гласова од укупно изашлих бирача.
Осим СДА, у Представнички дом БиХ, захваљујући компензационом мандату, ушла је и Социјалистичка партија, за коју је на изборима 2018. године гласало 31.321 бирача, а занимљиво је да је, као и СДА и СП, један мандат освојио и ДНС, који је имао дупло више гласова од њих.
ДНС је на изборима за Представнички дом БиХ добио 68.637 гласова и освојио је директан мандат, међутим нису добили ниједну компензацију.
Управо због великог броја гласова које треба освојити, многе мале политичке партије се и не кандидују за ниво Представничког дома БиХ и углавном циљају мандате у ентитетским парламентима.
Иначе, да би нека политичка партија ушла у расподјелу мандата, мора на нивоу изборне јединице, којих за Представнички дом БиХ има три, освојити најмање три одсто гласова. За расподјелу компензацијских мандата политичка партија мора имати такође три одсто од укупног броја гласова на нивоу ентитета.
Када је ријеч о Представничком дому парламента БиХ, из Републике Српске бира се 14 посланика, а из Федерације БиХ 28 посланика.
Исто као и у Републици Српској, за мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на прошлим изборима било је потребно освојити 29.726 гласова, колико је добила А-СДА, али за разлику од Републике Српске, ова странка, захваљујући том броју бирача, добила је директан мандат, али није добила ниједан компензациони. Са друге стране, СББ, који је освојио 67.599 гласова, није добио ниједан директни мандат, али је освојио два компензациона.
"Компензациони мандати подразумијевају мандате који се расподјељују на листе политичких странака или коалиција према броју добијених важећих гласова и служе да компензују недовољну пропорционалност на нивоу ентитета, а која настаје сабирањем резултата за поједине вишечлане изборне јединице у ентитету", наводи се у Изборном закону БиХ.
У суштини, компензациони мандати служе да "сакупе" гласове политичких партија који су се расули по изборним јединицима с тим да у расподјелу тих мандата улазе само оне странке које су на нивоу ентитета прешле изборни праг од три одсто.
У случају Представничког дома парламента БиХ из Републике Српске од 14 посланика, директно се бира њих девет, а пет мандата се добије компензацијом, док се из Федерације БиХ директно бира 21 посланик, а њих седам уђу путем компензације.
По правилу, на компензационе листе стављају се они који нису сигурни у освајање директног мандата и врло често у Представнички дом парламента БиХ сједну они који имају мање од 3.000 гласова, док њихове страначке колеге са исте листе не прођу у парламент и поред чињенице да су освојили више од 20.000 гласова.
(Независне)
На прошлим изборима, странка која је имала најмање гласова, а која је у Представнички дом парламента БиХ ушла из Републике Српске била је СДА, којој је повјерење дало 29.673 бирача.
Овај број гласова био јој је довољан да уђе у расподјелу компензацијских мандата с обзиром на то да је освојила 4,45 одсто гласова од укупно изашлих бирача.
Осим СДА, у Представнички дом БиХ, захваљујући компензационом мандату, ушла је и Социјалистичка партија, за коју је на изборима 2018. године гласало 31.321 бирача, а занимљиво је да је, као и СДА и СП, један мандат освојио и ДНС, који је имао дупло више гласова од њих.
ДНС је на изборима за Представнички дом БиХ добио 68.637 гласова и освојио је директан мандат, међутим нису добили ниједну компензацију.
Управо због великог броја гласова које треба освојити, многе мале политичке партије се и не кандидују за ниво Представничког дома БиХ и углавном циљају мандате у ентитетским парламентима.
Иначе, да би нека политичка партија ушла у расподјелу мандата, мора на нивоу изборне јединице, којих за Представнички дом БиХ има три, освојити најмање три одсто гласова. За расподјелу компензацијских мандата политичка партија мора имати такође три одсто од укупног броја гласова на нивоу ентитета.
Када је ријеч о Представничком дому парламента БиХ, из Републике Српске бира се 14 посланика, а из Федерације БиХ 28 посланика.
Исто као и у Републици Српској, за мандат у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине на прошлим изборима било је потребно освојити 29.726 гласова, колико је добила А-СДА, али за разлику од Републике Српске, ова странка, захваљујући том броју бирача, добила је директан мандат, али није добила ниједан компензациони. Са друге стране, СББ, који је освојио 67.599 гласова, није добио ниједан директни мандат, али је освојио два компензациона.
"Компензациони мандати подразумијевају мандате који се расподјељују на листе политичких странака или коалиција према броју добијених важећих гласова и служе да компензују недовољну пропорционалност на нивоу ентитета, а која настаје сабирањем резултата за поједине вишечлане изборне јединице у ентитету", наводи се у Изборном закону БиХ.
У суштини, компензациони мандати служе да "сакупе" гласове политичких партија који су се расули по изборним јединицима с тим да у расподјелу тих мандата улазе само оне странке које су на нивоу ентитета прешле изборни праг од три одсто.
У случају Представничког дома парламента БиХ из Републике Српске од 14 посланика, директно се бира њих девет, а пет мандата се добије компензацијом, док се из Федерације БиХ директно бира 21 посланик, а њих седам уђу путем компензације.
По правилу, на компензационе листе стављају се они који нису сигурни у освајање директног мандата и врло често у Представнички дом парламента БиХ сједну они који имају мање од 3.000 гласова, док њихове страначке колеге са исте листе не прођу у парламент и поред чињенице да су освојили више од 20.000 гласова.
(Независне)
