Рођен у Тузли 1982.године. По занимању је дипломирани инжињер саобраћаја, ожењен је и отац двоје дјеце.

​Лиценцирани је предавач и испитивач  теоретског и практичног дијела у оспособљавању нових кандидата за возаче, власник је и директор аутошколе, а тренутно је запослен као предавач  теоретске наставе при обуци возача. Поред тога, више од 20 година професионално се бавио музиком, што му је омогућило да и кроз тај посао пропутује и упозна се са људима различитих култура, религија, обичаја и ставова.

Његове амбиције за политичко ангажовање никада нису биле велике. Због цјелокупне ситуације чак је размишљао и радио на породичном одласку из ове државе. Али, сада као зрелији и породичан човјек, гледајући из другог угла, сматра да би то био велики пораз у животу, јер ипак није научио да одустаје. Држи се увјерења да човјек одустаје само када зна да не жели остати и борити се. Мирославова жеља јесте да да свој максимум у покушају да се у нашој локалној заједници неке битне ствари ипак промијене на боље.

-Чињеница је да имамо проблеме у скоро свим сегментима друштва, да много каснимо за развијеним градовима. Прво о чему локална заједница треба да поведе рачуна јесу мали привредни субјекти, јер су они окосница овог града. Управо они највећим дијелом и пуне градски буџет, а сваким даном их је све мање. Морамо мотивисати постојеће мале привреднике у граду, осигурати адекватне олакшице за исте, да их подстакнемо да унапређују свој посао, а тиме и остале грађане на покретање личног бизниса, чиме бисмо створили позитивну егзистенцијалну атмосферу и тиме смањили незапосленост”, поручио је Гавриловић.

Знамо да је Бијељина деценијама уназад изњедрила бројне, чак и свјетски познате спортисте. Медаље једног таквог спортисте красе дом и Мирослава Гавриловића. Његова кћерка је актуелни државни првак и репрезентативац БиХ у каратеу и три године узастопни првак Републике Српске, учесник балканских првенстава, дијете које са својих 12 година има 130 медаља и као таква узоран је амбасадор свог града.

-Моја борба јесте да не уништимо сав њихов напор као спортиста да остану добри и снажни људи доследни себи и својим заслугама. Сваког викенда најмање један мали борац представља свој град у најбољем могућем свјетлу, а то све за родитеље носи и озбиљне финансијске тошкове. Спорт не смије бити доступан само за дјецу имућних родитеља. Поражавајуће је да као родитељ добијам понуде других спортских локалних заједница БиХ да мој мали борац тренира код њих и да представља њихов град, а да Бијељина као други по величини град у РС нема обзира за такву дјецу и спортисте”, истиче Гавриловић.

Бијељина има много сиромашних и социјално угрожених породица. Мирослав каже да су то су наши суграђани који се у 21. вијеку хране у народној кухињи и чији је свакодневни стрес да ли ће добити храну или не. Нарочито га забрињава чињеница колико смо ми као друштво постали равнодушни са веома слабим осјећајем за друге.

-Као родитеља посебно ме боли то када прочитам и чујем да се за неко дијете скупља новац за лијечење.Треба наћи конкретан начин да се то промијени и да нечији живот не зависи од броја послатих смс порука. Држава и локална заједница морају да дјелују по том питању кроз посебне фондове и одвајању новчаних средстава из буџета”, каже Гавриловић и додаје да је спреман, уколико добије повјерење грађана као одборник Града Бијељина, да се одрекне одборничке плате у корист лијечења болесне дјеце.

Гавриловић је поручио да, иако је доста тога доброг урађено у овом граду, признали ми то себи или не, најбитније је прво вратити људима осјећај и вјеру у боље сутра. Да бисмо спознали да овдје ипак има наде за бољу будућност потребно је обновити и искористити сав природни потенцијал и ресурсе, заслужити и придобити повјерење.

Нагласио је да такође треба радити на заустављају одласка становништва, а нарочито младих људи. Стоји иза тога да се све може урадити само са поштеним, одговорним, некопромитованим и стручним људима, али и са једино поштеним, одговорним и домаћинским радом и дјеловањем.