Петру Божовићу уручен Добричин прстен
Истакнути драмски умјетник Петар Божовић примио је 27. фебруара престижну глумачку награду „Добричин прстен” као њен 33. лауреат на свечаности у холу сцене „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду пред многим колегама и гостима.
Глумачка награда представља високо сталешко признање Удружења драмских умјетника Србије (УДУС) за животно дјело у 2020. години.
„Љуба Тадић је увијек причао - „Кад глумац има нешто да каже, он одмах каже - Ја”. Тако ћу и ја рећи данас - Ја и Светлана Бојковић играли смо давно у комаду „Ђидо” Јанка Веселиновића”, присјетио се својих почетака лауреат „Добричиног прстена” Петар Божовић.
„Ипак, није то повод за ову причу. Постоји ту једна сцена између ликова сина и оца, гдје син само викне „Пуцај, бабо”, и на тој сцени буде огроман аплауз. Касније се онда десило да буде чак 15 завјеса, враћања на бис, онда се ја у гардероби обучем, изађем из позоришта, пролазим поред споменика на Тргу републике, док аплауз још траје”, духовито је описао Божовић искуство са том представом, и наравно добио још један аплауз од присутних у фоајеу позоришта.
„Често се из оваквих анегдота сазнаје о глумцу и његовој природи, а ево и ја да кажем пошто сам играо доста значајних улога у Народном позоришту”, наставио је Божовић да описује даље тријумфе и високе домете као надградњу.
„Изађем исто тако из театра, прођем поред споменика, и тек негдје на Теразијама чујем како јењава аплауз”, изазвао је добитник награде нову серију аплауза и одушевљења свих присутних у фоајеу позоришта.
Стручни жири био је састављен од седам чланова који су донијели одлуку 18. децембра тајним гласањем и већином гласова: Мирјана Карановић, претходна добитница, Светлана Бојковић, једна од ранијих добитница, Вида Огњеновић, предсједник жирија, Борис Исаковић, Горан Марковић, Војин Ћетковић и Драган Бјелогрлић.
Предсједник УДУС-а глумац Војислав Воја Брајовић нагласио је да су у конкуренцији за награду „Добричин прстен” било још 13 истакнутих глумаца: Небојша Дугалић, Гордана Ђурђевић Димић, Радмила Живковић, Миодраг Кривокапић, Миодраг Крстовић, Жарко Лаушевић, Бранислав Лечић, Александар Михаиловић, Лазар Ристовски, Зијах Соколовић, Саша Торлаковић и Тихомир Станић.
Награда се састоји од златне копије прстена антологијског глумца Добрице Милутиновића и од уникатне осликане дипломе на пергаменту - рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића.
Брајовић је направио и кратку посвету преминулим колегама глумаца и других драмских умјетника који су изгубили битку у борби против ковида 19, а један од споменутих у конкуренцији за награду Зијах Соколовић управо се опоравља од ове пошасти у Бања Луци, како га је издвојио председник УДУС-а.
Председница жирија, позоришна редитељка, књижевна и драмска списатељица Вида Огњеновић прочитала је своје образложење награде које има наслов - „Петар Божовић или глума на дах”.
У њему се између осталог каже да је у каријери имао више од 200 различитих сценских појава, где је тумачио ликове разноликих занимања, из многих времена и епоха, што чини јединствени глумачки учинак Петра Божовића.
Кроз неколико хиљада излазака на сцену и појава на великом платну и малим екранима одиграо је више од 200 лудака, шаљиваца, промашеника, сирових зликоваца, занесењака, политичких буздована, превратника, сељака, љекара, губитника.
„Дешавало се да није желио да игра, али никада није био случај да то што жели да игра, да није могао да одигра. Никад површно, никад млако, приземно, произвољно или отприлике, али готово сваки пут из контре”, стоји у саопштењу Виде Огњеновић, иначе и професорке глуме.
„Једном ме је питао студент шта значи тачно глумити из контре, одмах сам му одговорила да је то оно што на сцени ради Петар Божовић”, истакла је Огњеновић.
Светлана Бојковић је уручила Добричин прстен Божовићу и присјетила се управо те споменуте заједничке представе „Ђидо” у режији њиховог професора Миње Дедића.
Подсјетила је да ће ове јесени бити 55 година како су Божовић и она примљени на Академију на глуму, а споменула је да су у публици данас били и Бранко Милићевић Коцкица, Лјиљана Лашић и Добрила Стојнић, њихове колеге са класе.
Бојковић је изразила жаљење што након „Ђида” више није имала прилике да глуми са Божовићем, једноставно их нису повезали исти пројекти и то је тако остало до дан данас.
Пријатељица и колегиница Лјиљана Драгутиновић напоменула је да је лауреат за њу увијек био у глумишту и код дјевојака прави домаћи Джемс Дин, али са разлогом. Такође је навела да је увијек имао чврсто и непробојно лице и посебан шарм.
Подршку додјели награде дало је Министарство културе и информисања Републике Србије, док је организацију свечане додјеле реализовало Народно позориште.
Политика
Глумачка награда представља високо сталешко признање Удружења драмских умјетника Србије (УДУС) за животно дјело у 2020. години.
„Љуба Тадић је увијек причао - „Кад глумац има нешто да каже, он одмах каже - Ја”. Тако ћу и ја рећи данас - Ја и Светлана Бојковић играли смо давно у комаду „Ђидо” Јанка Веселиновића”, присјетио се својих почетака лауреат „Добричиног прстена” Петар Божовић.
„Ипак, није то повод за ову причу. Постоји ту једна сцена између ликова сина и оца, гдје син само викне „Пуцај, бабо”, и на тој сцени буде огроман аплауз. Касније се онда десило да буде чак 15 завјеса, враћања на бис, онда се ја у гардероби обучем, изађем из позоришта, пролазим поред споменика на Тргу републике, док аплауз још траје”, духовито је описао Божовић искуство са том представом, и наравно добио још један аплауз од присутних у фоајеу позоришта.
„Често се из оваквих анегдота сазнаје о глумцу и његовој природи, а ево и ја да кажем пошто сам играо доста значајних улога у Народном позоришту”, наставио је Божовић да описује даље тријумфе и високе домете као надградњу.
„Изађем исто тако из театра, прођем поред споменика, и тек негдје на Теразијама чујем како јењава аплауз”, изазвао је добитник награде нову серију аплауза и одушевљења свих присутних у фоајеу позоришта.
Стручни жири био је састављен од седам чланова који су донијели одлуку 18. децембра тајним гласањем и већином гласова: Мирјана Карановић, претходна добитница, Светлана Бојковић, једна од ранијих добитница, Вида Огњеновић, предсједник жирија, Борис Исаковић, Горан Марковић, Војин Ћетковић и Драган Бјелогрлић.
Предсједник УДУС-а глумац Војислав Воја Брајовић нагласио је да су у конкуренцији за награду „Добричин прстен” било још 13 истакнутих глумаца: Небојша Дугалић, Гордана Ђурђевић Димић, Радмила Живковић, Миодраг Кривокапић, Миодраг Крстовић, Жарко Лаушевић, Бранислав Лечић, Александар Михаиловић, Лазар Ристовски, Зијах Соколовић, Саша Торлаковић и Тихомир Станић.
Награда се састоји од златне копије прстена антологијског глумца Добрице Милутиновића и од уникатне осликане дипломе на пергаменту - рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића.
Брајовић је направио и кратку посвету преминулим колегама глумаца и других драмских умјетника који су изгубили битку у борби против ковида 19, а један од споменутих у конкуренцији за награду Зијах Соколовић управо се опоравља од ове пошасти у Бања Луци, како га је издвојио председник УДУС-а.
Председница жирија, позоришна редитељка, књижевна и драмска списатељица Вида Огњеновић прочитала је своје образложење награде које има наслов - „Петар Божовић или глума на дах”.
У њему се између осталог каже да је у каријери имао више од 200 различитих сценских појава, где је тумачио ликове разноликих занимања, из многих времена и епоха, што чини јединствени глумачки учинак Петра Божовића.
Кроз неколико хиљада излазака на сцену и појава на великом платну и малим екранима одиграо је више од 200 лудака, шаљиваца, промашеника, сирових зликоваца, занесењака, политичких буздована, превратника, сељака, љекара, губитника.
„Дешавало се да није желио да игра, али никада није био случај да то што жели да игра, да није могао да одигра. Никад површно, никад млако, приземно, произвољно или отприлике, али готово сваки пут из контре”, стоји у саопштењу Виде Огњеновић, иначе и професорке глуме.
„Једном ме је питао студент шта значи тачно глумити из контре, одмах сам му одговорила да је то оно што на сцени ради Петар Божовић”, истакла је Огњеновић.
Светлана Бојковић је уручила Добричин прстен Божовићу и присјетила се управо те споменуте заједничке представе „Ђидо” у режији њиховог професора Миње Дедића.
Подсјетила је да ће ове јесени бити 55 година како су Божовић и она примљени на Академију на глуму, а споменула је да су у публици данас били и Бранко Милићевић Коцкица, Лјиљана Лашић и Добрила Стојнић, њихове колеге са класе.
Бојковић је изразила жаљење што након „Ђида” више није имала прилике да глуми са Божовићем, једноставно их нису повезали исти пројекти и то је тако остало до дан данас.
Пријатељица и колегиница Лјиљана Драгутиновић напоменула је да је лауреат за њу увијек био у глумишту и код дјевојака прави домаћи Джемс Дин, али са разлогом. Такође је навела да је увијек имао чврсто и непробојно лице и посебан шарм.
Подршку додјели награде дало је Министарство културе и информисања Републике Србије, док је организацију свечане додјеле реализовало Народно позориште.
Политика
