Велика субота посвећена је успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Део је страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

На овај дан дошао је крај старом веку, и отпочео нови век у коме се светкује дан Васкрсења. Велику суботу верници обележавају у молитви и тишини, у црквама целивајући плаштаницу на симболичном Христовом гробу.

Сваке година на Велику суботу, на дан између голготског распећа на Велики петак и Васкрса у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ. Већ дуже од 12 векова, јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

У кућама, завршавају се неопходни послови везани за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, припрема одећа, ко није обојио јаја и то ће ујутру завршити, пре изласка сунца. У појединим деловима земље меси се колач – васкршњак . И даље се строго пости, на води. Прописано је сухоједење, односно не једе се кувана храна. Не ради се у пољу, нити ручни радови.
 
(РТС)