ЦИЦЕРОН, СЛАВНИ АНТИЧКИ ГОВОРНИК КОЈИ ЈЕ ЗБОГ РИЈЕЧИ ОСТАО БЕЗ ГЛАВЕ И ОБЈЕ РУКЕ
Најпознатији римски говорник Цицерон убијен је 7. децембра 43. године прије нове ере. Пуно име му је Марко Тулије Цицерон, а уз Атињанина Демостена био је најславнији антички говорник уопште. Цицерон је посебно био познат по својим политичким говорима у којима је разоткривао непоштене намјере моћних играча на политичкој сцени.
У својим говорима против Катилине разоткрио је завјеру, а касније је мета његових говора постао и римски моћник Марко Антоније. Наиме, у грађанском рату између Цезара и Помпеја стао је на страну овог другог. Након побједе Цезар му је опростио, а Цицерон се миче из политике и посвећује се писању. Неуплетен у Цезарово убиство, 15. априла 44. године п.н.е., остао је изван политике још пола године, када на челу сенатске опозиције започиње обрачун с Марком Антонијем, оправдано страхујући од пропасти старе Римске Републике.
Цицеронови говори против Марка Антонија називају се ,,Филипикама“ ( по узору на старије Демостенове говоре против македонског краља Филипа, оца Александра Македонског).
Управо су ти говори против Марка Антонија коштали Цицерона главе. Наиме, људи Марка Антонија ухваили су Цицерона када је одлазио из своје виле, отприлике на пола пута између Рима и Напуља. Према легенди заробљени Цицерон храбро је оголио врат да би га непријатељи могли погубити. По наређењу Марка Антонија Цицеронова глава и обје одсјечене руке изложене су затим на римском Форуму гдје је држао своје легендарне говоре. Руке су одсјечене као казна зато што је Цицерон њима написао споменуте ,,Филипике“ против Марка Антонија.
Цицеронова смрт значи и симболички политички пад Римске Републике. Војнички се она одржала на истоку до Битке код Филипа ( 42. године прије нове ере), а након битке код Акција (31.) држава коначно долази под власт једног човјека- Октавијана, који је проглашен Августом, и постаје царство које ће се одржати наредних 400-тињак година неуморно ширећи своје границе по Европи, Африци и Азији.
У својим говорима против Катилине разоткрио је завјеру, а касније је мета његових говора постао и римски моћник Марко Антоније. Наиме, у грађанском рату између Цезара и Помпеја стао је на страну овог другог. Након побједе Цезар му је опростио, а Цицерон се миче из политике и посвећује се писању. Неуплетен у Цезарово убиство, 15. априла 44. године п.н.е., остао је изван политике још пола године, када на челу сенатске опозиције започиње обрачун с Марком Антонијем, оправдано страхујући од пропасти старе Римске Републике.
Цицеронови говори против Марка Антонија називају се ,,Филипикама“ ( по узору на старије Демостенове говоре против македонског краља Филипа, оца Александра Македонског).
Управо су ти говори против Марка Антонија коштали Цицерона главе. Наиме, људи Марка Антонија ухваили су Цицерона када је одлазио из своје виле, отприлике на пола пута између Рима и Напуља. Према легенди заробљени Цицерон храбро је оголио врат да би га непријатељи могли погубити. По наређењу Марка Антонија Цицеронова глава и обје одсјечене руке изложене су затим на римском Форуму гдје је држао своје легендарне говоре. Руке су одсјечене као казна зато што је Цицерон њима написао споменуте ,,Филипике“ против Марка Антонија.
Цицеронова смрт значи и симболички политички пад Римске Републике. Војнички се она одржала на истоку до Битке код Филипа ( 42. године прије нове ере), а након битке код Акција (31.) држава коначно долази под власт једног човјека- Октавијана, који је проглашен Августом, и постаје царство које ће се одржати наредних 400-тињак година неуморно ширећи своје границе по Европи, Африци и Азији.
