У овим некада веома познатим и популарним бањама у доба СФРЈ и шире, чије је пословање неколико деценија обједињавало истоимено природно лечилиште, године просперитета замениле су године пропадања.

Када се већ чинило да су и град и држава од ових бања дигли руке, питање продаје поново је актуелизовано након недавне изјаве челника Града Краљева Предрага Терзића да је ова приватизација један од приоритета локалних власти.

Продаја Матарушке и Богутовачке Бања, које је у стечају од 2016. подразумева да се хотел Термал у Матарушкој продаје заједно са хотелом Минерал у Богутовачкој Бањи.

То значи да је потребно наћи заинтересованог инвеститора за оба објекта.

Градоначелник Краљева Предраг Терзић за еКапију каже да се у последњих неколико година више домаћих али и страних потенцијалних купаца интересовало за приватизацију Матарушке и Богутовачке Бање.

"Иако се ради о купцима који су исказали намеру да уложе значајнија финансијска средства у рекострукцију и доградњу постојећих објеката, треба нагласити да ће се тек у ситуацији када дође до расписивања огласа видети да ли постоје заинтересовани купци и које су њихове намере са Матарушком и Богутовачком Бањом", каже Терзић.

Према његовим речима потребна су милионска улагања у еврима како би се реконструисали постојећи објекти и омогућили додатни садржаји.

"Очекујем да ће бити заинтересованих купаца који схватају значај и потенцијал Матарушке и Богутовачке Бање, које су у прошлом веку постале веома значајни туристички центри, и то не само у Србији, већ у бившој Југославији", додаје он. На питања о самом процесу приватизације, те докле се стигло и када може да се очекује оглас за продају, из градске управе усмерили су на Агенцију лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), која ја задужена за овај процес приватизације.

Из Агенције је за еКапију речено да је изабранпроценитељ и да је у току израда процене вредности стечајног дужника као правног лица и имовине.

У одговору на питање када може да се очекује оглас за продају, из Агенције наводе да ће се после финализације процене од стране проценитеља, приступити продаји стечајног дужника као правног лица, или продаји имовине"у зависности од мишљења проценитеља о повољнијем начину уновчења и постизању веће вредности за повериоце".

"Очекује се да ће у релативно кратком року проценитељ извршити финалну процену вредности и процену целисходности", кажу из Агенције.

Зашто се оволико дуго чекало на решавање статуса ових бања?

Након "златних" 60-их и 70-их година, пут ових бања "креће низбрдо". Услед великих и нагомиланих проблема и неликвидног пословања још пре стечаја, од 2014. године престала је свака делатност предузећа, наводи АЛСУ.
Сви објекти, укључујући Хотел Термал у Матарушкој Бањи и Хотел Минерал у Богутовачкој Бањи су затворени, а две године касније проглашен је стечај. Влада Србије нешто касније формирала је и радну групу на челу са Расимом Љајићем, министром трговине, туризма и телекомуникација, са задатком "да предложи најбоље модалитете за решавање статуса бања, укључујући Матарушку и Богутовачку бању". Али , до већих помака није дошло, те на решавању статуса ове две бање, није много учињено.

На питање зашто се оволико дуго чекало, из Агенције су рекли данакон отварања поступка стечаја, имовина (бања) није била у власништву стечајног дужника.

"Стечајни управник је покренуо парнични поступак у циљу враћања имовине Привредном друштву Матарушка и Богутовачка бања, који су окончани и имовина је враћена. Додатно , код Агенције за реституцију вођени су поступци за враћање одузете имовине по захтевима бивших власника, услед чега је постојала законска забрана за отуђење имовине до решавања ових захтева", наводе из АЛСУ.

Из Агенције наводе да у току стечајног поступка није дошло до девастирања имовине а да се стечајни управник у својим могућностима стара за њихово одржавање како би сачувао вредност имовине.

Приватизација најбоље решење?

И пре стечаја било је покушаја продаје ових бања, али нису били успешни.

Владан Вешковић, генерални секретар Удружења бања Србије објашњава за еКапију да се о најбољим начинима за приватизацију ових, а и других бања, не може говорити уопштено.

Свака је бања прича за себе, има мање или више развијену здравствену или туристичку услугу. Стање комуналне и саобраћајне инфраструктуре се веома разликује од једне до друге. То је тема о којој би ваљало писати серијале, каже Вешковић.

Он је подсетио да једини објекат који је тренутно у функцији у Матарушкој бањи је Специјална болница Агенс, посвећена лечењу реуматских обољења и рехабилитацији после тешких повреда.

Ова болница је средствима државе, обновљена 2019. године.

"Жао ми је што нико ко се бави овим бањама не помиње да Матарушку бању (као и Нишку) на туристичкој карти Србије одржава једна здравствена установа Специјална болница за рехабилитацију Агенс". Све остало је уништено, истиче Вешковић.

Велики потенцијал бања - лечење реуме, мигрена...

Матарушка и Богутовачка бања увелико су познате по својој лековитој сумпорној води, која долази из дубине веће од 1.000 м. Вода је погодна за лечење реуматских, гинеколошких, неуролошких (мултипла склероза, хронична мигрена) обољења, те пострауматских стања, обољења периферних крвних судова...

Прва сазнања о Богутовачкој бањи датирају из 1835. године када је Влада кнежевине Србије наредила да се у Бечу уради хемијско испитивање и анализа минералне воде ове бање. Резултати тадашњег испитивања као и неколико каснијих, рађених од стране наших и страних референтних установа, потврдила су да се ради о изванредним својствима бањских вода у лечењу разних обољења.

Предности бања су и како наводе из Удружења бања Србије, повољан географски положај - позициониране су у Централној Србији, 8 км од Краљева и 180 км од Београда, те близина туристичког скијашког центра Копаоник 80 км и зимског центра Гоч 35 км, као и изграђена хотелска и болничка инфрастуктура, којој сада, ипак треба обнова.
Хотел Термал у Матарушкој бањи располаже са 250 лежаја и пратећим објектима, а у Богутовачкој хотел Минерал са 208 лежаја.

Обе ове бање су веома близу аеродрома Морава поред Краљева, налазе се на једином путу до Новог Пазара и даље до Јадранског мора.

Матарушка се налази у парку површине 12 ха у власништву државе, има дугу традицију, има квалитетан и издашан лековити фактор (термалну воду) , каже Вешковић. "Осим познате здравствене установе могуће је развијати здравствени туризам", наводи он.

Градоначеник Краљева истиче да ће да приватизација Матарушке Бање допринети развоју не само једног предузећа које је некад било веома значајно већ и развоју читавог приградског насеља Матарушка Бања.

С обзиром на то да је у Природном лечилишту и одмаралишту Матарушка и Богутовачка Бања био запослен велики број радника, приватизација и поновни почетак рада ових лечилишта омогућиће да се запосле како некадашњи радници, тако и млади људи, који би на тај начин остали да живе у Краљеву, каже градоначелник.

"Приватизација Богутовачке Бање, у чијој близини се налазе Богутовац и Лопатница, у којима се развија сеоски туризам, омогућила би нове садржаје свим гостима који долазе на ово сеоско подручје, у сеоска домаћинства која град Краљево већ годинама субвенционише, али би омогућила и да у овом крају, који се налази на 20 километара од центра Краљева, људи остану да живе", наводи Терзић.

Најмање посећене бање

Нажалост и поред великог потенцијала, Матарушка бања спада у три најмање посећене бање у Србији.

Према подацима туристичких организција, са августом 2020. домаће бање са најмањем бројем гостију 2020. су Нишка Бања са 596 гостију, Бања Русанда са 468 и Матарушка Бања са свега 47 гостију.

За Богутовачку бању, иако је владала нешто већа популарност прошлог лета како су писали медији, нема података.
 
(екапија)