Природа, која нас окружује, пуна је изазова, како лијепих, тако i фаталних. Примјера ради, у тропском рају можете наићи на дрво ћији плодови просто маме, али ако поједете плод исход може бити фаталан.

Тако је радиолог Никол Стрикленд отишла је на одмор на карипско острво Тобаго, тропски рај богат идиличним пјешчаним плажама. Првог јутра свог боравка тамо, тражила је шкољке и корале у бијелом пијеску, али убрзо се њен одмор претворио у пакао.

Шетајући међу кокосима и мангом на плажи, Стрикленд и њен пријатељ наишли су на мирисно зелено воће слично дивљим јабукама.

Обоје су непромишљено одлучили да пробају воће. Послије тренутка уживања у слатком укусу, грла су почела да им горе, а ускоро су једва могли да гутају.

Никол и њен пријатељ, срећом, нису настрадали након што су пробали плод овог дрвета, јер су загризли веома мале комаде, а она је послије објавила студију у којој је детаљно објаснила све симптоме које је осјетила. Читавих осам сати, пише она, трајала је агонија. Све вријеме је дозирано пила млијеко и пина коладе како би ублажила љутину и осјећала је како се отров спушта у лимфне чворове.“

Воćе о којем је ријеч расте на дрвету из породице мљечиковки које се понекад назива и „јабука смрти“ или „отровна гуава“. Расте у тропским предјелима на југу Сјеверне Америке, као и у средњој Америци, Карибима и сјеверним дијеловима Јужне Америке.

Биљку на шпанском зову „арбол де ла муерте“, што буквално значи „дрво смрти“. Према Гинисовој књизи рекорда, ово дрво је најопасније дрво на свијету.

Како је објаснио Институт за прехрамбене и пољопривредне науке с Флориде, сви његови дијелови су екстремно отровни, а „интеракција с било којим дијелом овог дрвета или гутање могу бити смртоносни“.

Отров у овом дрвету толико је јак да се не препоручује ни да се стоји испод њега док пада киша: органско једињење форбол, чак и разблажен с кишницом, може изазвати тешке опекотине.

С обзиром на то колико су отровна, поједина стабла су у неким територијама прекривена црвеним крстовима или јасним натписима упозорења како се они који нису упућени у невјероватна својства овог дрвета не би превише приближили биљци.

Медјутим, ово дрво је веома важно у локалним екосистемима у којима успијева и сматра се једним од главних на линији обране од ерозије на плажама средње Америке.

Карипски столари, међутим, користе ово дрво већ вијековима, јер су успјели да открију тајну прецизног уклањања отрова сушењем дрвета на сунцу.