ФРАНЦУСКИ ДВОЈАЦ ОСВОЈИО ПРИЦКЕРОВУ НАГРАДУ ЗА АРХИТЕКТУРУ
Одржива архиктектура и у најурбанијим дијеловима француских архитеката Ан Лакатон и Жан-Филипа Васала награђена је овогодишњом Прицкер наградом – највећом архитектонском почашћу – за дизајн који трансформирше урбано становање у комотне и одрживе просторе, нарочито у контексту колективног смјештаја.
Том Прицкер, предсједник фондације која спонзорише ову престижну награду, објавио је добитнике у уторак.
“Кроз дизајн приватних и колективних смјештаја, културних и академских институција, јавних простора и урбаних здања, Лакатон и Васал преиспитују одрживост у свом односу према постојећим структурама, осмишљавајући пројекте првенствено узимајући у обзир оно што већ постоји”, навели су организатори у саопћењу.
“Стављањем приоритета на обогаћивање људског живота… они су у стању појединцу донијети социјалну, еколошку и економску корист, помажући еволуцију града.”
Као што сама тврди, Лакатион (65) је примијетила да је “добра архитектура отворена – отворена за живот, отворена за побољшање било чије слободе, гдје свако може урадити оно што треба урадити. То не би требало бити импозантно, али мора бити познато, корисно и лијепо, са способношћу тихог подржавања живота који ће се у њему одвијати.”
“Наш посао је отклањање ограничења и проблема те проналажење простора који могу креирати корист, емоције и осјећања. На крају овог процеса и свих напора мора постојати лакоћа и једноставност, када је све претходно било тако комплексно”, кађе Васал (67).
Том Прицкер, предсједник фондације која спонзорише ову престижну награду, објавио је добитнике у уторак.
“Кроз дизајн приватних и колективних смјештаја, културних и академских институција, јавних простора и урбаних здања, Лакатон и Васал преиспитују одрживост у свом односу према постојећим структурама, осмишљавајући пројекте првенствено узимајући у обзир оно што већ постоји”, навели су организатори у саопћењу.
“Стављањем приоритета на обогаћивање људског живота… они су у стању појединцу донијети социјалну, еколошку и економску корист, помажући еволуцију града.”
Као што сама тврди, Лакатион (65) је примијетила да је “добра архитектура отворена – отворена за живот, отворена за побољшање било чије слободе, гдје свако може урадити оно што треба урадити. То не би требало бити импозантно, али мора бити познато, корисно и лијепо, са способношћу тихог подржавања живота који ће се у њему одвијати.”
“Наш посао је отклањање ограничења и проблема те проналажење простора који могу креирати корист, емоције и осјећања. На крају овог процеса и свих напора мора постојати лакоћа и једноставност, када је све претходно било тако комплексно”, кађе Васал (67).
