Маслачак је љековита биљка препознатљива по жарко жутим цвјетовима. Самоникла је и расте на скоро свакој врсти тла. Дјелује на имунитет, на излучивање течности из тијела, те као помоћ код реуме и артритиса.
 
Маслачак – цвијет и лист
Свијетложути цвјетови (главице) развијају се на врху шупље цвјетне стабљике која, као и сви дијелови маслачка, садржи млијечни сок. Цвијет маслачка је препознатљиве жуте боје.

Зрели плодови имају на врху дуги кљун који на свом врху носи чуперак раширених длачица помоћу којега се лагано шире вјетром.
 
 
Вријеме и начин сабирања
Маслачак треба брати у прољеће, у априлу и мају. Прикладним оруђем ископамо коријен, разрежемо га и с зеленим дијеловима објесимо на ваздуху да се осуши. Може се сушити и на умјетној температури, али само до 40° степени Целзијусових.
 
Маслачак – љековитост
Треба знати да га због активних супстанци неке особе не смију користити маслачак.
   То су:
     • труднице,
     • дојиље,
     • особе алергичне на корове и траве.

Препоручене дневне дозе уноса маслачка још увијек нису познате, јер зависе о здрављу, старости и полу особе. Због тога је тешко провести потребна истраживања. Због тог се маслачак не препоручује трудницама и дојиљама, јер још увијек није познато како дјелује на дијете.
 
 
Љековите материје
Маслачак посједује многе природне биљне материје које имају љековито дјеловање.
   То су:
     •  витамини,
     • горке материје,
     • материје које имају ензиматско дјеловање,
     • сапонини,
     • танини,
     • минералне материје и елементи у траговима,
     • нешто етеричног уља,
     • инулин,
     • колин,
     • бјеланчевине и друго.
 
Ако бисмо хтјели укратко сажети дјеловање маслачка, можемо рећи да поспјешује дјеловање бубрега и јетре, добро утиче на везивно ткиво, које је због његовог дјеловања боље прокрвљено, те побољшава опште стање ослабљеног организма.

Маслачак је првенствено прикладан за прољетну и јесенску терапију чишћења, јер поспјешује излучивање и подстиче дјеловање бубрега и јетре.
 
Свеједно је користимо ли купљени сок од маслачка или се одлучујемо за чај од маслачка, ако се држимо правила да таква кура мора трајати четири до шест недјеља. Након ње се човјек осјећа заиста добро и ,,помлађено’’.

У ту сврху мора сваки дан попити два пута по једну шољицу чаја или узимати два пута по једну велику кашику сока од маслачка.
 
Повољним дјеловањем маслачка на везивно ткиво објашњавамо његово љековито дјеловање код реуме и гихта, јер се ту ради о болестима изазваним поремећајем у измјени материја, а оне оштећују и везивно ткиво.
Реуматичари тврде да се након терапије маслачком боље осјећају, да су напади болести рјеђи, а болови блажи. Новија истраживања показала су да је маслачком могуће спријечити и настанак жучних каменаца.
Код многих се људи такви каменци јављају опетовано, а маслачак може измијенити склоност таквој појави.
Ако болесник два пута годишње примијени одговарајућу терапију, не развијају се нови каменци, а стари се не повећавају. Маслачак не раствара каменце, али његовим чајем можемо смирити жучни мјехур с каменцима, па значајно смањујемо учесталост напада.
 
Мед маслачка је занимљив производ од цвјетног нектара цвјетова маслачка. Иако има помало горак и необичан окус, љековит је и користан.
 
Чај од маслачка – припрема
   1. једна  до двије чајне кашичице нарезане суве биљке прелијемо 1/4 л хладне воде, угријемо и оставимо нека         кува једну минуту.
   2. Након 10 минута стајања чај оциједимо.

Маслачком можемо покушати избацити и бубрежне каменце. У ту сврху приређујемо чај од двије велике кашике маслачка којег прелијемо с 1/2 литра хладне воде да проври и након 20 минута оциједимо. Течност измијешамо с толико топле воде да је свеукупно има 1,5 литар.
​
Попити је морамо у 15 до 20 минута. Након тога излучићемо мокраћне, а можда с њима и мање бубрежне каменце. Вјерује се да маслачак може утицати на излучивање каменаца, јер дјелује као природни диуретик.