Највећа замка коју незаштићена изложеност сунцу у себи крије лежи у томе што се посљедице често не виде одмах, него кулминирају и узрокују оштећење станица коже – од њезина старења које се очитује кроз појаву бора, тамних мрља, црвенила, смањеног тонуса коже, до најтеже посљедице дуготрајног кумулативног излагања УВ зрачењу – злоћудних промјена, карцинома коже, истиче се у најновијем саопштењу Института за здравље и сигурност хране Зеница.

Учесталост меланома и других врста рака коже биљежи раст у посљедњих неколико година, упркос томе што је то једини карцином који се може открити голим оком и дијагностиковати у раној фази. Због честог излагања сунцу, без одговарајуће заштите, свијетле пути, као и све веће употребе соларија, становништво БиХ спада у ризичну скупину за обољење од малигног меланома, најтежег и најагресивнијег облика рака коже. 



- Мото овогодишње кампање, борбе против рака коже је „Твоје понашање утиче на твој ризик“. Циљ је упозорити како наш стил живота, навике и поступци одређују наш ризик. Због пандемије коронавируса, традиционални догађаји, током којих су наши грађани имали прилику бесплатног прегледа младежа, без упутнице, су нажалост и ове године одгођена, наводи др Елма Кудузовић, руководилац Одјељења за промоцију здравља у ИНЗ-у. 

Како бисте одговорно уживали у сунцу без посљедица потребно је избјегавати директно излагање сунцу у периоду од 11 до 17 сати кад су УВ зраци најјачи, што је нарочито важно за бебе и малу дјецу које не би требало излагати директном сунцу (она требају бити у хладу). Неопходно је постепено се сунчати (први дан 15 минута па постепено продужавати вријеме).  

Кожа која постепено и у континуитету тамни може поднијети и до десет пута више зрака од непреплануле коже. Крема за сунчање би требало да има висок заштитни фактор: 15 за одрасле, 30 и више за дјецу, те да једнако штити од УВА и УВБ зрака. Крему за сунчање нанесите у довољно дебелом слоју минимално 15-30 минута прије излагања сунцу. 
Наношење треба понављати најмање свака два сата, нарочито након пливања, вјежбања, брисања пешкиром, знојења или дужег излагања сунцу. Немојте се заваравати размишљањем да је заштита од сунца потребна само за вријеме врућих и сунчаних дана – опекотине од сунца могу се појавити чак и током облачних. 

Потребно је носити лагану, широку и свијетлу одјећу од природних материјала, уз обавезну заштиту главе качкетима или шеширима широког обода, те ношење сунчаних наочара с УВА и УВБ филтерима за заштиту очију, а сваке четири седмице радити самопреглед коже.

Како направити самопреглед коже? Прегледајте лице, укључујући нос, усне и око уста, уши и иза ушију. Провјерите власиште помоћу чешља, раздвајајући косу у слојевима. Ту ће вам од помоћи бити друга особа која ће размакнути косу и темељно прегледати главу. Прегледајте дланове, горњи и доњи дио длана, као и подручје између прстију. Детаљно прегледајте врат, прса и цијели горњи дио тијела. Жене требају прегледати подручје између и испод груди. Подигните руку како бисте провјерили своје надлактице и пазухе. Помоћу малог огледала провјерите задњи дио врата и леђа. Прегледајте бедра и стражњи дио ногу. На крају провјерите стопала и подручје између прстију на ногама, наводи се у препорукама.

Ако на кожи установите било какву промјену младежа, посјетите дерматолога како бисте били сигурни о чему је тачно ријеч. Немојте занемарити промјене на својој кожи надајући се да ће нестати, не покушавајте сами лијечити и никако не претпостављате како није ништа озбиљно.

​ИНЗ