О настанку штапића које Кинези, али и други азијски народи користе током јела, постоје многе легенде, али се право објашњење крије у кинеским обичајима.

Штапићи као прибор за јело су се први пут појавили током династије Шанг, између xvI и xI вијека п.н.е.

Јефтине израде и лаки за руковање брзо су се одомаћили у Кини, а затим и у већем дијелу Азије.

Према једној легенди, штапиће је измислио први кинески цар Ју Велики који је, страхујући да буде убијен, забранио употребу ножева и виљушака.

Једном приликом је био толико гладан да није могао причекати да се јело охлади те је ишчупао двије гранчице с којима се послужио као хватаљком.

Хладном оружју - ножевима и виљушкама, тако није било мјесто на столу.

Коришћење штапића упућује на благост и добронамјерност.

Иако се сви историчари не слажу око поријекла штапића, једно је сигурно - јако су корисни за оне који их редовно употребљавају.

Наиме, њиховим руковањем покреће се више од 30 зглобова и 50 мишића на прстима, шакама и рукама.

Танјуг / Глас Српске