Данашња дјеца долазе у школу емотивно недоступна за учење и постоје многи фактори у овом нашем модерном начину живота који доприносе овоме.

Порука из наслова је потпуно тачна – наша дјеца су све лошија и лошија у многим аспектима. Већ дуже вријеме траје пропадање друштвеног, емоционалног и академског функционисања дјеце, као и нагли пораст потешкоћа у учењу и других дијагноза.

Као што знамо, мозак је флексибилан. Окружење може учинити мозак „јачим“ или „слабијим“. Искрено вјерујемо, да уз све најбоље намјере, мозак наше дјеце напредује у погрешном правцу. Ево зашто…

Дјеца су нам инфантилна, јер их не укључујемо у живот

Технологија

Технологија постаје бесплатан сервис за чување дјеце… Али, плаћање вас чека иза угла, а валута је ваше дијете.

У поређењу са виртуелном реалношћу, свакодневни живот је досадан. Када дјеца стигну у школске учионице, тамо их чекају људски гласови и реалне визуелне стимулације за разлику од графичких експлозија и специјалних ефеката које су навикли да виде на екранима. Након много сати проведених у виртуелној стварности, обрада информација у учионици постаје све тежи изазов за нашу дјецу, јер њихов мозак се навикао на висок ниво стимулације који пружају видео игре. Немогућност да обраде ниже нивое стимулације, какви се добијају у школи, оставља дјецу неснађеним у академским изазовима. Технологија нас, такође, искључује емоционално од наше дјеце и наших породица. Родитељска емоционална доступност је главна храна за мозак дјетета. Нажалост, ми постепено лишавамо нашу дјецу ове хранљиве материје, најважније од свих.

Дјеца добијају све што пожеле, буквално истог момента

„Ја сам гладан!“ У секунди се заустављате на првој брзој храни. „Ја сам жедан!“ У реду, ево киоска. „Мени је досадно!“ Нема бриге, ту је телефон. Могућност да се одложи задовољство је један од кључних фактора будућег успјеха и осјећања среће. Ми, заиста, имамо најбоље намјере и желимо да наша дјеца буду срећна, и чинимо их срећним у датом моменту, али они постају дугорочно несрећни. Одлагање задовољства значи могућност функционисања под стресом. Нажалост, наша дјеца постају постепено све мање оспособљена да се носе са стресом који на крају постаје огромна препрека за њихов успјех у животу.

Немогућност да се одложи задовољство се често види у учионицама, центрима, ресторанима и продавницама играчака у тренутку када дијете чује „Не“, јер родитељи нису научили своје дијете на такав одговор.

Семберија инфо