Почетком 20. вијека село Дворови је било мало, прашњаво село у којем је живјело неколико стотина становника који су се бавили пољопривредом.
​
Прегледом матичних књига умрлих у том периоду видљиво је да је у Дворовима током године умирало у просјеку око 2o становника, разних животних доби, а како је записано од посљедица грудобоље, врућице, бубрега, вјешања,убиства, зубобоље, главобоље и других разних разлога.

Медјутим , током 1918. године , забиљежена је смрт око 7o становника села, разне животне доби. Највећи број умрлих у тој години је измедју септембра и децембра.



Разлог повећања смртности у тој години је ,,владање’’ „шпанске грознице“, тада неизљечиве болести која је харала Европом и цијелим свјетом.

-И наше мало село Дворови, је дало учешћа у свјетској пандемији’’, забиљежено је у приватној архиви Дворовљанина професора Милоја Николића, а на што је подсјетио Владан Симеуновић.