Експеримент данас познат као Ашов експеримент имао је многе варијације, али је у суштини био веома једноставан.

Соломон Аш био је пољско-амерички гешталтиста психолог и пионир социјалне психологије. Године 1950. извео је један од најпознатијих и најконтроверзнијих експеримената у историји који је циљ имао да провјери до којег степена појединац одабира властито мишљење под утицајем мишљења већинске групе. Резултати су били поражавајући.

Експеримент данас познат као Ашов експеримент имао је многе варијације, али је у суштини био веома једноставан - испитанику би се показала једна линија одређене дужине и три друге линије. Његов задатак био је да каже која од три линије је исте дужине као прва показана. Притом, ријеч није била о малој разлици у дужини већ је одговор био прилично очигледан.

Испитаник је постављен у просторију са седам других људи који су, заправо, били Ашови сарадници, а да испитаник то није знао. Испитаник је увијек сједио на крају реда тако да је морао да слуша одговоре оних прије њега.

У првом случају, такозваној ,,контролној групи’’ сваки испитаник је имао задатак да да своју самосталну процјену и око 95 одсто људи је дало тачан одговор.

Далеко интересантнији су били одговори када би Ашови сарадници имали инструкцију да намјерно гријеше!
 
Људи су поводљиви

Након што би чули људе прије себе како дају погрешне одговоре и испитаници су одговарали погрешно! То се доказало у 80 одсто случајева!

Кад су их упитали зашто су показали на линију која очигледно није једнака прво показаној одговор је најчешће био да нису хтјели да ,,штрче’’, скрећу пажњу на себе или створе несклад у групи. Даљњи експерименти су показали да конформизам зависи и од броја људи у групи. Такође зависи и од двосмислености задатка. Ашов закључак био је недвосмислен - тешко је одољети притиску групе и задржати своје ја у маси.

Семберија инфо