Догодило се на данашњи датум – 10. април
1583. године – Рођен је холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву.
1585. године – Умро је папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. Нови календар назван је по њему Грегоријански.
1755. године – Рођен је њемачки лекар Самуел Ханеман, оснивач хомеопатије.
1778. године – Рођен је енглески писац Вилијам Хезлит, један од најзначајнијих књижевних критичара 19. века. Написао је обимну биографију Наполеона I Бонапарте и више књига о умjетности.
1813. године – Умро је француски математичар и астроном Луј Лагранж. Рођен је у Торину 1736. године, гдје је са 19 година био професор математике у артиљеријској школи. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, сферне астрономије (“Аналитичка механика”, “Теорија аналитичких функција I, II”).
1814. године – Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Он је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.
1847. године – У Мађарској је рођен Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додјељује “Пулицерова награда” за најбоља остварења у новинарству, карикатури и књижевности. На Универзитету Колумбија је 1903. године основао прву новинарску школу.
1864. године – Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа, надвојвода Максимилијан, крунисан је за цара Мексика.
1867. године – Умро је први руски шаховски мајстор и теоретичар Александар Дмитријевич Петров, утемељивач руске шаховске школе.
1869. године – Спајањем двије железничке пруге, “Јунион Пацифик” и “Централ Пацифик”, прорадила је америчка трансконтинентална жељезница.
1919. године – Владине снаге убиле су из засједе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.
1921. године – Сун Јат Сен је изабран за предсједника Кине.
1932. године – Паул фон Хинденбург поново је изабран за председника Њемачке пошто је са 19 милиона гласова побиједио Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. године повјерио је Хитлеру формирање владе и тиме отворио нацистима пут ка власти.
1938. године – На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Њемачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Њемачкој.
1941. године – У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
1941. године – Комунистичка партија Југославије донијела је одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против њемачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Сједиште Централног комитета партије премјештено је из Загреба у Београд.
1944. године – Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Нијемаца.
1953. године – Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. године под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у мировну мисију у Африку. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.
1954. године – Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани “Гран кафе” браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету “Улазак воза у станицу” и “Радници излазе из фабрике”.
1962. године – Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз, добитник Оскара за филм “Казабланка”.
1963. године – У сјеверном Атлантику је у експлозији америчке атомске подморнице “Трешер” погинуло 129 људи.
1972. године – У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
1972. године – Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
1973. године – Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.
1974. године – Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.
1993. године – У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.
1994. године – Авиони НАТО-а бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила “безбједносном зоном”. То је била прва војна акција снага НАТО од оснивања те војне алијансе.
1995. године – Израел и Јордан су размијенили амбасадоре на основу мировног споразума двије земље из октобра 1994. године.
1997. године – У Њујорку је у “Корпорацији Карнеги” и под покровитељством “Пројекта за етничке односе”, без сагласности о било којем спорном питању, одржан тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.
2001. године – Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.
2004. године – Умро је Сакип Сабанци, турски бизнисмен и филантроп. “Сабанци Холдинг” који је предводио, један је од два највећа турска пословна конгломерата, који се бави банкарством, аутомобилима, храном, текстилом, грађевином и хемикалијама.
2010. године – У удесу пољског авиона код Смоленска у Русији погинуло је 96 особа, медју којима су били предсједник Пољске Лех Качињски и његова супруга Марија, бројни посланици, врх Генералштаба и угледне личности јавног и политичког живота Пољске, који су са предсједником пошли на комеморацију у Катинску шуму.
2013. године – Умро је британски научник Роберт Едвард, добитник Нобелове награде за медицину за вантјелесну оплодњу, поступка који је милионима неплодних парова омогућио да имају дјецу.
1585. године – Умро је папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. Нови календар назван је по њему Грегоријански.
1755. године – Рођен је њемачки лекар Самуел Ханеман, оснивач хомеопатије.
1778. године – Рођен је енглески писац Вилијам Хезлит, један од најзначајнијих књижевних критичара 19. века. Написао је обимну биографију Наполеона I Бонапарте и више књига о умjетности.
1813. године – Умро је француски математичар и астроном Луј Лагранж. Рођен је у Торину 1736. године, гдје је са 19 година био професор математике у артиљеријској школи. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, сферне астрономије (“Аналитичка механика”, “Теорија аналитичких функција I, II”).
1814. године – Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Он је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.
1847. године – У Мађарској је рођен Џозеф Пулицер, оснивач фондације из које се сваке године у САД додјељује “Пулицерова награда” за најбоља остварења у новинарству, карикатури и књижевности. На Универзитету Колумбија је 1903. године основао прву новинарску школу.
1864. године – Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа, надвојвода Максимилијан, крунисан је за цара Мексика.
1867. године – Умро је први руски шаховски мајстор и теоретичар Александар Дмитријевич Петров, утемељивач руске шаховске школе.
1869. године – Спајањем двије железничке пруге, “Јунион Пацифик” и “Централ Пацифик”, прорадила је америчка трансконтинентална жељезница.
1919. године – Владине снаге убиле су из засједе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.
1921. године – Сун Јат Сен је изабран за предсједника Кине.
1932. године – Паул фон Хинденбург поново је изабран за председника Њемачке пошто је са 19 милиона гласова побиједио Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. године повјерио је Хитлеру формирање владе и тиме отворио нацистима пут ка власти.
1938. године – На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Њемачке, 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Њемачкој.
1941. године – У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
1941. године – Комунистичка партија Југославије донијела је одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против њемачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Сједиште Централног комитета партије премјештено је из Загреба у Београд.
1944. године – Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Нијемаца.
1953. године – Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. године под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у мировну мисију у Африку. Постхумно му је додијељена Нобелова награда за мир.
1954. године – Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани “Гран кафе” браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету “Улазак воза у станицу” и “Радници излазе из фабрике”.
1962. године – Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз, добитник Оскара за филм “Казабланка”.
1963. године – У сјеверном Атлантику је у експлозији америчке атомске подморнице “Трешер” погинуло 129 људи.
1972. године – У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
1972. године – Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
1973. године – Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.
1974. године – Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.
1993. године – У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.
1994. године – Авиони НАТО-а бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила “безбједносном зоном”. То је била прва војна акција снага НАТО од оснивања те војне алијансе.
1995. године – Израел и Јордан су размијенили амбасадоре на основу мировног споразума двије земље из октобра 1994. године.
1997. године – У Њујорку је у “Корпорацији Карнеги” и под покровитељством “Пројекта за етничке односе”, без сагласности о било којем спорном питању, одржан тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.
2001. године – Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.
2004. године – Умро је Сакип Сабанци, турски бизнисмен и филантроп. “Сабанци Холдинг” који је предводио, један је од два највећа турска пословна конгломерата, који се бави банкарством, аутомобилима, храном, текстилом, грађевином и хемикалијама.
2010. године – У удесу пољског авиона код Смоленска у Русији погинуло је 96 особа, медју којима су били предсједник Пољске Лех Качињски и његова супруга Марија, бројни посланици, врх Генералштаба и угледне личности јавног и политичког живота Пољске, који су са предсједником пошли на комеморацију у Катинску шуму.
2013. године – Умро је британски научник Роберт Едвард, добитник Нобелове награде за медицину за вантјелесну оплодњу, поступка који је милионима неплодних парова омогућио да имају дјецу.