1237. – У манастиру Милешева сахрањене мошти оца српске државотворности – Светог Саве, скоро годину и по дана послије његове смрти у бугарској пријестоници Трново, гдје је умро на повратку из Јерусалима у Србију. Бугарски цар Иван Асен Други једва је пристао на захтјев Савиног синовца краља Владислава да мошти пренесе у отаџбину – и Асен и Трновљани су сматрали почивање Савиног тијела код њих за велику милост Божју.

1626. – Холандски насељеник Петер Минуит од Индијанаца купио острво Менхетн – на којем је касније изграђен Њујорк – за дрангулије чија вриједност није премашивала 25 долара.

1758. – Рођен један од вођа Француске револуције – Максимилијан Франсоа Изидор де Робеспјер, предводник партије јакобинаца и зачетник револуционарног терора. Због политичког поштења народ Париза га је назвао „Неподмитљиви“. Одиграо је кључну улогу одлучивања о погубљењу краља Луја Шеснестог 21. јануара 1793, обарању с власти жирондинаца крајем маја 1793. и успостављању јакобинске диктатуре од јуна 1793. до краја јула 1794. Као члан „Одбора јавног спаса“ био је стварни шеф револуционарне владе и утицао је на Конвент да донесе декрете о укидању свих феудалних обавеза, враћању општинске земље сељацима, конфискацији имовине емиграната, укидању ропства у француским колонијама. Установио је револуционарни календар с новим празницима и називима мјесеци /термидор, бример, фриктидор…/. „Укинуо“ је хришћанство, завео нову вјеру у „Врховно биће“ и постао њен првосвештеник. Борећи се против спољне интервенције, био је иницијатор стварања револуционарне армије. Послао је на гиљотину све прваке револуције и саборце који су заступали друкчије идеје или се противили терору. Кад је крупна буржоазија извела термидорски преврат 27. јула 1794, сутрадан су на гиљотини окончали живот он и остале јакобинске вође.

1804. – У Остружници код Београда почела устаничка скупштина ради успостављања судских и управних власти на ослобођеној територији, коју је сазвао вођа Првог српског устанка Карађорђе. Током скупштине, окончане 15. маја, пропао је покушај неких старјешина да је усмјере против Карађорђа и поново поставе питање вођства устанка.

1840. – Пуштене у промет прве поштанске марке у Великој Британији – од једног и два пенија с ликом краљице Викторије Прве.

1856. – Рођен аустријски љекар јеврејског поријекла Сигисмунд Фројд, познат као Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, љекар за нервне болести и професор нервне патологије на Универзитету у Бечу. Пред нацистима је 1938. емигрирао у Лондон, гдје је 1939. умро. Посебно је истицао значај несвјесне психе и сексуалног нагона на психички живот људи. Његове психоаналитичке студије су знатно утицале и на литературу и на филозофију. Објавио је велики број дјела и психоаналитичких студија од опште медицинске, посебно психотерапијске вриједности. Био је комплексна личност у сваком погледу, а национално се није никад до краја осјећао Јеврејином /због чега је имао неспоразума са сународницима/, нити припадником аустријске или њемачке културе, али се 1914. – накратко, до првих пораза аустругарске војске у Првом свјетском рату од српске армије – одушевио походом Аустро-Угарске против, како је говорио, „дрских Срба“. Дјела: „Психопатологија свакодневног живота“, „Тумачење снова“, „Три расправе о сексуалној терорији“, „Досјетка и њен однос према несвјесном“, „Прилог историји психоаналитичког покрета“, „Увод у психоанализу“,“Тотем и табу“, „О сну“, „Психологија маса и анализа ега“, „Ја и оно“, „Микеланђелов Мојсије“, „Достојевски и оцеубиство“, „Нелагодност у култури“, „Нова предавања за увођење у психоанализу“, „Студије о хистерији“ /с Јозефом Бројером/, „Аутобиографија“.

1856. – Рођен амерички истраживач и адмирал Роберт Едвин Пири, чија је експедиција у априлу 1909. успјела да прва доспије до Сјеверног пола. Испитао је најсјевернији дио Гренланда, опловио га и 1901. установио да је острво. Дјела: „На сјевер преко Великог леда“, „Најближе полу“, „Сјеверни пол“, „Тајне поларних путовања“.

1861. – Рођен индијски писац и филозоф Рабиндранат Тагоре, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. Написао је више од хиљаду поема, 24 драме, осам романа, најмање осам томова приповиједака, више од 2.000 пјесама и мноштво есеја. Писао је на бенгалском језику, а поезију је сам преводио на енглески. Напустио је традиционални књижевни бенгалски и писао на говорном језику. Његова поезија се одликује једноставношћу емоција и лирским достојанством језика, есеји снагом и јасноћом мисли, а романи друштвеном свијешћу. Главни циљ било му је повезивање источне и западне културе. Дјела: збирке пјесама „Градинар“, „Гитанџали“, збирке приповиједака „Група прича“, „Златан чамац“, „Касна жетва“, „Снови“, „Нуђења“, роман „Гора“, лирске драме „Читра“, „Малини“, публицистички рад „Национализам“.

1862. – Умро амерички писац Хенри Дејвид Торо, један од најбољих америчких есејиста, назван „пустињак Валдена“ зато што је од 1845. до 1847. живио усамљенички у шумама поред језера Валден. Писао је против ропства, отимачког рата САД против Мексика од 1846. до 1848. у корист робовласничког Југа, проповиједао је враћање природи и спајао мистику, филозофију природе и трансцедентализам. У најважнијем дјелу – збирци од 18 есеја „Валден“, познатој и као „Живот у шуми“, описао је усамљеничка искуства и погледе на живот и друштво. Остала дјела: „Дневник“ /14 књига/, есеји „Грађанска непослушност“, „Ропство у Масачусетсу“, „Одбрана Џона Брауна“.

1868. – Рођен српски математичар Михајло Петровић, оснивач Београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дјечак је научио рибарски занат, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак „Мика Алас“. Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринио математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дјела: „Квалитативна интеграција диференцијалних једначина“, „Елементи математичке феноменологије“, „Феноменолошко пресликавање“, „Предавања о математичким спектрима“, путопис „Кроз поларну област“, популарно написан роман „Јегуље“.

1895. – Рођен амерички глумац италијанског поријекла Рудолф Валентино, најпопуларнија филмска звијезда почетком 20. вијека. Премда скромних глумачких способности, прославио се у нијемим филмовима улогама заводника, стекавши милионе обожаватељки. Филмови: „Четири јахача апокалипсе“, „Дама с камелијама“, „Шеик“, „Шеиков син“, „Крв и пијесак“, „Млади раџа“, „Господин Бокер“, „Црни орао“.

1915. – Рођен амерички филмски глумац и режисер Орсон Велс, чији је први филм „Грађанин Кејн“ – дјело виртуозне изражајне снаге и оригиналности, техничких новина и новог начина монтаже – један од најбољих у историји кинематографије. Свако његово дјело носи печат снажне и оригиналне личности. Добио је 1971. награду „Оскар“ за животно дјело. Остали филмови: режија и глума – „Величанствени Амберсонови“, „Дама из Шангаја“, „Магбет“, „Отело“, „Зрно зла“, „Господин Аркаден“, „Процес“, „Поноћна звона“, „Истине и лажи“, глума – „Сиротица из Локвуда“, „Трећи човјек“, „Хотел `Интернационал“.

1919. – На Версајској мировној конференцији послије Првог свјетског рата пораженој Њемачкој одузете колоније у Африци.

1932. – Француског предсједника Пола Думеа у Паризу убио руски емигрант.

1937. – Погинуло 36 путника највећег њемачког дирижабла „хинденбург“, који се запалио послије прелијетања Атлантика, у тренутку кад је слијетао у Лејкхарст у америчкој држави Њу Џерси.

1941. – У Грацу у Другом свјетском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте дијелове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1949. – Умро белгијски писац фламанског поријекла Морис Метерлинк, добитник Нобелове награде за књижевност. Дјела: позоришни комади „Пелеас и Мелисанда“, „Мона Вана“, „Плава птица“, „Принцеза Мален“, дјела филозофско-лирске инспирације „Мудрост и судбина“, „О смрти“, „Живот пчела“, „Живот мрава“, збирка пјесама „Топли стакленци“.

1974. – Западноњемачки канцелар Вили Брант поднио оставку послије кампање опозиције због шпијунске афере у којој је откривено да је његов блиски сарадник Гинтер Гијом био источноњемачки шпијун.

1981. – САД протјерале све либијске дипломате, тврдећи да влада Либије подржава међународни тероризам.

1991. – У Сплиту избиле жестоке демонстрације против ЈНА, у којима је убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла је свијет.

1992. – Умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, предсједник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је послије пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. Послије Првог свјетског рата је дипломирао агрономију и бавио се истраживањима у тој области. Био је директор Пољопривредног комбината „Беље“, а потом је радио у Пољопривредном комбинату „Београд“.

1992. – Умрла америчка филмска глумица њемачког поријекла Марлен Дитрих, која је снимила више од 50 филмова и важила за најтипичнији примјер вамп-глумице. Сахрањена је у родном Берлину, иако је највећи дио живота провела у САД, гдје је побјегла од режима Адолфа Хитлера, одбивши 1937. нацистичког диктатора који јој је понудио сјајну умјетничку каријеру у Њемачкој. Филмови: „Плави анђео“, „Жудња“, „Мароко“, „Шангај-експрес“, „Кисмет“, „Обешчашћена“, „Свједок оптужбе“, „Суђење у Нирнбергу“.

1993. – Скупштина Републике Српске на Палама одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу БиХ, који је у Атини претходно потписао предсједник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 одсто бирача.

1994. – Француски предсједник Франсоа Митеран и енглеска краљица Елизабета Друга отворили тунел испод Ла Манша.

1996. – Влада предсједника Гватемале Алвара Арсуа и вође љевичарске гериле потписали споразум о окончању 35-годишњег грађанског рата у тој средњоамеричкој земљи.

1999. – Током НАТО агресије на СРЈ погинуо Горан Раичевић, атлетичар дугопругаш, репрезентативац, троструки првак Балкана у кросу. Био је припадник Војске Југославије, а убијен је снајперским хицем у Медвеђи.

2000. – Становници Хрватског Благаја спријечили комеморативни скуп Срба у Вељуну, који је требало да буде одржан поводом страдања 520 становника овог кордунског мјеста и околних села, које су усташе убиле 6. маја 1941. године.

2000. – Ирска републиканска армија /ИРА/ објавила да је спремна да започне процес разоружања својих припадника и прихватила поновно отварање преговора са Комисијом за разоружање Сјеверне Ирске.

2005. Умро је Џои Грант, легендарни умјетник „Дизнија“, аутор Краљице-вјештице у дугометражном цртаном филму „Сњежана и седам патуљака“.

2007. – Умро један од највећих српских пјесника академик Стеван Раичковић.

(Агенције)