Готово је неодговорно да се неке сорте биљака изгубе и запоставе, било то због нашег немара или недовољно доброг односа према старим сортама.

Рекао је ово за "Независне новине" Миљан Цветковић, професор на Пољопривредном факултету Универзитета у Бањалуци и координатор Радне групе за анимирање јавне свијести при Институту за генетичка истраживања, поводом пилот-пројекта "Старе сорте за нова времена".

Овај пројекат, који је почео крајем маја ове године, покренут је са циљем евидентирања и даљег узгајања старих сорти воћа да би их кроз уобичајену употребу најбоље очували.

Како је Цветковић рекао, идеја је да овај пројекат буде стална активност у наредном периоду, а важност пројекта је у томе да се сачува аутентични генетски материјал, који је дио наше традиције и насљеђа, а треба га сачувати за будуће генерације.

"Тај материјал је опстао на нашим просторима дужи низ година, што значи да је прилагођен нашем поднебљу", рекао је Цветковић, додајући да стари материјал, и биљни и анимални, има значајну улогу и у локалном агротуризму.

Истакао је да пројекат није временски ограничен.

"Ове године, пошто смо почели с причом о воћу, очекујемо да закључно с крајем октобра ове године имамо одговор од стране грађанства у вези с овим пројектом", рекао је Цветковић, појашњавајући да је идеја да грађани који сматрају да у свом власништву имају неку стару сорту воћа, која би могла бити значајна за генетски фонд РС, исту пријаве овом институту, те да се направи електронски каталог ових сорти, чији ће аутори бити становници Српске.

"С обзиром на то да је тешко да стручњаци с Института обилазе терен и врше евидентирање старих сорти, иако смо то радили у претходном периоду у одређеном обиму, желимо да ово постане стална активност у коју ће бити укључени грађани", казао је Цветковић.

Додао је да желе да позову све грађане, ако имају неку стару сорту воћака, да је пријаве, да би се иста евидентирала.

"То је начин да ми онда у мноштву тих сорти можемо да препознамо оне које могу потенцијално бити кориштене као интересантан генетски материјал, те да то додатно истражујемо", навео је Цветковић, додајући да ће на овај начин истовремено провјерити колико грађани Српске обраћају пажњу на старе сорте.

"На самом смо почетку пројекта, те смо до сада имали углавном контакте с колегама с којима смо и у претходном периоду сарађивали, они имају одређене преференције према старим сортама, те су на неки начин укључени у ту причу", рекао је Цветковић, наводећи да очекују да ће период јул, август, септембар бити најзначајнији у погледу сакупљања ових сорти.

"Волео бих да имамо мањи број пријављених сорти које су детаљније описане, него већи број сорти којима фале одређени подаци", истакао је Цветковић.

Појаснио је да за попуњавање упитника, који се налази на веб-страници Института за генетичке ресурсе, треба око 10 минута, те да сви грађани који су заинтересовани да пријаве неку стару сорту, треба да одговоре на двадесетак једноставних питања, те да је неопходно доставити и фотографије воћака.

Додао је да ће, у зависности како се покаже овај пилот-пројекат, одлучити да ли ће га проширити прикупљањем старих сорти неких других биљака.
 

"Ако видимо да људе ово занима, ми врло лако можемо упитник прилагодити оним што је интересантно за неке друге врсте, као што су на пример житарице, поврће, ратарске културе", закључио је Цветковић.

(Независне)
​