ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН, 20. АВГУСТ
Данас је субота, 20. август , 232. дан 2022. До краја године остала су 134 дана.
1741 - Руски морепловац данског поријекла Витус Јонас Беринг открио Аљаску.
1847 - Рођен пољски писац Александер Гловацки, познат као Болеслав Прус, најзначајнији пољски реалиста. У дјелима је писао о борби Пољака против германизације, а у листу "Куријер варшавски" објављивао врло читане хронике. Дјела : романи "Лутка", "Вал се враћа", "Мртва стража", "Еманципована жена", "Фараон", збирке приповиједака"Станар поткровља", "Јакубов сан", "Балска хаљина", "Проклета срећа", "Ситнице", "Вечерње приповијетке".
1849 - Рођен француски историчар Ернест Дени, оснивач Словенског института у Паризу, професор на Сорбони у Паризу, који је изучавао историју Словена, посебно средњовјековни хуситски покрет у Чешкој, историју Словака и Јужних Словена. Покренуо је часописе"Л насион текје" и "Л монд Славе". Дјела : "Велика Србија", "Од Вардара до Соче", "О почецима феудализма код Чеха", "Крај чешке независности".
1854 - Умро њемачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, који је са Имануелом Кантом, Јоханом Готлибом Фихтеом и Георгом Вилхелмом Фридрихом Хегелом творац њемачког идеализма. Дјела : "Идеје за филозофију природе", "О свјетској души", "Први нацрт система природне филозофије", "Трансцендентални идеализам", "Предавања о филозофији умјетности", "Излагање мог система филозофије", "Бруно или о природном и божанском принципу ствари", "Филозофија и религија", "Истраживање суштине људске слободе", "Филозофија митологије".
1860 - Рођен француски државик Ремон Поенкаре, предсједник Француске од 1913. до 1920. године. Земљу је водио до побједе у Првом свјетском рату. Био је члан Француске академије наука. Као шеф владе 1912. одлучујуће је допринио одређивању политике Француске у свјетском сукобу који је почео двије године касније. Премијер је поново био од 1922. до 1924. и од 1926. до 1929. Током рата и на послијератним мировним конференцијама снажно је подржавао интересе Србије.
1872 - Престао да излази српски лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут мјесечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића - Змаја, Лазу Костића.
1877 - Рођен српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић (на фотографији), професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и вјеродостојност књижевног дјела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у"Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао са Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дјела : расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у 18. веку ", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет томова под насловом "Писци и књиге".
1884 - Послије четири године градње свечано отворена зграда Београдске жељезничке станице, са које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд - Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић - син писца Симе Милутиновића Сарајлије.
1901 - Рођен италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела : збирке пјесама"Воде и земље", "Дати и имати", "Мирис еукалиптуса", "А вече је ту", "Живот није сан", "Утопљена обоа", "Право и лажно зелено", "Недостижна земља", есеј "Пјесник и политичар".
1914 - Њемачка армија у Првом свјетском рату послије жестоких борби и неочекивано великог отпора белгијских трупа заузела Брисел.
1940 - Руског револуционара јеврејског поријекла Лава Давидовича Бронштејна, познатог као Лав Троцки, једног од вођа Октобарске револуције, у Мексико Ситију смртно ранио наручени убица - један шпански комуниста. Умро је идућег дана, а совјетска влада је одбацила одговорност, али се убрзо испоставило да је атентат наручио совјетски бољшевички диктатор Јосиф Висарионович Џугашвили (Стаљин).
1944 - Рођен индијски државник Раџив Ганди, премијер Индије од 1984. до новембра 1989, када је поражен на изборима. Убијен је 21. маја 1991. у атентату током предизборне кампање, подијеливши тако судбину мајке Индире која је као премијер убијена у атентату 1984.
1953 - Француске колонијалне трупе обориле са пријестоља мароканског султана Сидија Мохамеда бен Јусефа.
1960 - Афричка држава Сенегал повукла се из Федерације Мали, заједнице формиране 1959. са Француским Суданом (сада Мали) и прогласила независност, на челу са првим предсједником Леополдом Седаром Сенгором.
1961 - На врхунцу "хладног рата" Истока и Запада, на граници између Источног и Западног Берлина,
источноњемачке власти почеле да подижу зид дужине 40 километара.
1968 - Совјетска армија и трупе осталих земаља Варшавског пакта, изузев Румуније, прешле границу Чехословачке пред поноћ, започевши инвазију ради гушења"Прашког прољећа", демократских социјалистичких реформи које је предводио лидер чехословачке Комунистичке партије Александар Дубчек.
1975 - Амерички васионски брод "Викинг Први" лансиран ка Марсу, на који је доспио у јулу 1976. године.
1980 - Италијански алпиниста њемачког поријекла Рајнхолд Меснер први успио да се сам попне на највиши врх свијета - Монт Еверест.
1991 - Парламент совјетске балтичке републике Естоније објавио пуну независност од Москве.
1994 - Умро српски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смјелошћу третирања осјетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свијету. Припадао је такозваном "црном таласу" у југословенском филму седамдесетих година 20. вијека. Дјела : краткометражни филмови"Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви"; играни филмови: "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст свијета", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет са дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".
1995 - У највећој несрећи у историји индијских жељезница погинуло најмање 350 људи приликом судара два воза у Фирозобаду, на сјеверу земље, изазваног изненадним заустављањем једног воза који је ударио у хиндуистичку свету животињу - краву.
1996 - У удесу транспортног авиона "Иљушин 76" руске компаније "Спер ерлајнз" близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летјелици. Претходно је авион, који је из Београда полетио ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио-веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слијетања промашио писту.
1998 - Американци крстарећим ракетама напали једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније, у којима је погинуло најмање 226 људи, али тврдњу нису поткријепили необоривим доказима.
2004 - Судско вијеће у Битољу осудило епископа Охридске архиепископије владику Јована на годину и шест мјесеци затвора због изазивања "националне и вјерске мржње".
(Независне)
1741 - Руски морепловац данског поријекла Витус Јонас Беринг открио Аљаску.
1847 - Рођен пољски писац Александер Гловацки, познат као Болеслав Прус, најзначајнији пољски реалиста. У дјелима је писао о борби Пољака против германизације, а у листу "Куријер варшавски" објављивао врло читане хронике. Дјела : романи "Лутка", "Вал се враћа", "Мртва стража", "Еманципована жена", "Фараон", збирке приповиједака"Станар поткровља", "Јакубов сан", "Балска хаљина", "Проклета срећа", "Ситнице", "Вечерње приповијетке".
1849 - Рођен француски историчар Ернест Дени, оснивач Словенског института у Паризу, професор на Сорбони у Паризу, који је изучавао историју Словена, посебно средњовјековни хуситски покрет у Чешкој, историју Словака и Јужних Словена. Покренуо је часописе"Л насион текје" и "Л монд Славе". Дјела : "Велика Србија", "Од Вардара до Соче", "О почецима феудализма код Чеха", "Крај чешке независности".
1854 - Умро њемачки филозоф Фридрих Вилхелм Шелинг, који је са Имануелом Кантом, Јоханом Готлибом Фихтеом и Георгом Вилхелмом Фридрихом Хегелом творац њемачког идеализма. Дјела : "Идеје за филозофију природе", "О свјетској души", "Први нацрт система природне филозофије", "Трансцендентални идеализам", "Предавања о филозофији умјетности", "Излагање мог система филозофије", "Бруно или о природном и божанском принципу ствари", "Филозофија и религија", "Истраживање суштине људске слободе", "Филозофија митологије".
1860 - Рођен француски државик Ремон Поенкаре, предсједник Француске од 1913. до 1920. године. Земљу је водио до побједе у Првом свјетском рату. Био је члан Француске академије наука. Као шеф владе 1912. одлучујуће је допринио одређивању политике Француске у свјетском сукобу који је почео двије године касније. Премијер је поново био од 1922. до 1924. и од 1926. до 1929. Током рата и на послијератним мировним конференцијама снажно је подржавао интересе Србије.
1872 - Престао да излази српски лист "Даница", најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. трипут мјесечно штампан у Новом Саду. Лист је покренуо и уређивао српски писац и правник Ђорђе Поповић, који је окупио младе српске романтичаре: Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића - Змаја, Лазу Костића.
1877 - Рођен српски књижевни критичар и историчар књижевности Јован Скерлић (на фотографији), професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије, најутицајнији критичар свог времена. Дипломирао је на Великој школи у Београду и докторирао у Лозани. Пресудно је утицао на српску литературу, борећи се за реализам и вјеродостојност књижевног дјела. Прве радове је објавио у сатиричним и социјалистичким листовима, а затим се виспреном критиком - често бескомпромисном и пресудитељском - најчешће оглашавао у"Српском књижевном гласнику", који је од 1905. до 1907. уређивао са Павлом Поповићем, а потом сам до смрти 1914. Дјела : расправе и студије "Поглед на данашњу француску књижевност", "Уништење естетике и демократизација уметности", "Француски романтичари и српска народна поезија", "Српска књижевност у 18. веку ", "Омладина и њена књижевност", "Историја нове српске књижевности", "Јаков Игњатовић", краће студије, критике и прикази сакупљени у девет томова под насловом "Писци и књиге".
1884 - Послије четири године градње свечано отворена зграда Београдске жељезничке станице, са које је ускоро кренуо први воз на тек изграђеној прузи Београд - Ниш. Главни инвеститор и извођач радова било је Француско друштво, а радове је надзирао српски архитекта Драгиша Милутиновић - син писца Симе Милутиновића Сарајлије.
1901 - Рођен италијански писац Салваторе Квазимодо, пјесник усамљености и пролазности ствари, добитник Нобелове награде за књижевност 1959. Дјела : збирке пјесама"Воде и земље", "Дати и имати", "Мирис еукалиптуса", "А вече је ту", "Живот није сан", "Утопљена обоа", "Право и лажно зелено", "Недостижна земља", есеј "Пјесник и политичар".
1914 - Њемачка армија у Првом свјетском рату послије жестоких борби и неочекивано великог отпора белгијских трупа заузела Брисел.
1940 - Руског револуционара јеврејског поријекла Лава Давидовича Бронштејна, познатог као Лав Троцки, једног од вођа Октобарске револуције, у Мексико Ситију смртно ранио наручени убица - један шпански комуниста. Умро је идућег дана, а совјетска влада је одбацила одговорност, али се убрзо испоставило да је атентат наручио совјетски бољшевички диктатор Јосиф Висарионович Џугашвили (Стаљин).
1944 - Рођен индијски државник Раџив Ганди, премијер Индије од 1984. до новембра 1989, када је поражен на изборима. Убијен је 21. маја 1991. у атентату током предизборне кампање, подијеливши тако судбину мајке Индире која је као премијер убијена у атентату 1984.
1953 - Француске колонијалне трупе обориле са пријестоља мароканског султана Сидија Мохамеда бен Јусефа.
1960 - Афричка држава Сенегал повукла се из Федерације Мали, заједнице формиране 1959. са Француским Суданом (сада Мали) и прогласила независност, на челу са првим предсједником Леополдом Седаром Сенгором.
1961 - На врхунцу "хладног рата" Истока и Запада, на граници између Источног и Западног Берлина,
источноњемачке власти почеле да подижу зид дужине 40 километара.
1968 - Совјетска армија и трупе осталих земаља Варшавског пакта, изузев Румуније, прешле границу Чехословачке пред поноћ, започевши инвазију ради гушења"Прашког прољећа", демократских социјалистичких реформи које је предводио лидер чехословачке Комунистичке партије Александар Дубчек.
1975 - Амерички васионски брод "Викинг Први" лансиран ка Марсу, на који је доспио у јулу 1976. године.
1980 - Италијански алпиниста њемачког поријекла Рајнхолд Меснер први успио да се сам попне на највиши врх свијета - Монт Еверест.
1991 - Парламент совјетске балтичке републике Естоније објавио пуну независност од Москве.
1994 - Умро српски филмски режисер и писац Александар Петровић, један од синеаста који су смјелошћу третирања осјетљивих тема и оригиналним остварењима прославили српски филм у свијету. Припадао је такозваном "црном таласу" у југословенском филму седамдесетих година 20. вијека. Дјела : краткометражни филмови"Лет над мочваром", "Петар Добровић", "Путеви"; играни филмови: "Дани", "Двоје", "Три", "Скупљачи перја" (награда на Канском фестивалу), "Биће скоро пропаст свијета", "Маестро и Маргарита", "Групни портрет са дамом", "Сеобе", есеји "Нови филм".
1995 - У највећој несрећи у историји индијских жељезница погинуло најмање 350 људи приликом судара два воза у Фирозобаду, на сјеверу земље, изазваног изненадним заустављањем једног воза који је ударио у хиндуистичку свету животињу - краву.
1996 - У удесу транспортног авиона "Иљушин 76" руске компаније "Спер ерлајнз" близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летјелици. Претходно је авион, који је из Београда полетио ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио-веза, кружио у ваздуху око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слијетања промашио писту.
1998 - Американци крстарећим ракетама напали једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније, у којима је погинуло најмање 226 људи, али тврдњу нису поткријепили необоривим доказима.
2004 - Судско вијеће у Битољу осудило епископа Охридске архиепископије владику Јована на годину и шест мјесеци затвора због изазивања "националне и вјерске мржње".
(Независне)
