Прије 220 година, 15. јула 1799. године, откривен је познати “Камен из Розете”, гранодиоритска плоча на којој се налази текст закона из периода Птоломеја V тј. другог вијека п.н.е. исписан на три писма: староегипатским хијероглифима, египатским демотским писмом (поједностављени хијероглифи) и старогрчком писму.

Како је дио исписан на грчком садржао и изјаву да су сва три текста идентична ово откриће је било кључ за дешифровање хијероглифа, писма језика који је био “мртав” већ 2000 година.

​

Камен је пронашао француски војник за вријеме Напоелонове војничке кампање на том продучју, а назив је добио по луци која се налазила у близини мјеста Розета. Када су неколико година послије Британци побиједили Наполеона преузели су и камен из Розете.

На дешифровању хијероглифа радило је неколико научника.

Енглез Томас Јанг је направио прве помаке у разумијевању хијероглифа, али је француски оријенталист Жан Франсоа Шамполион био тај који је, захваљујући свом изврсном познавању грчког писма, успио у потпуности дешифровати ово писмо. 

Када је Шамполион објавио своје откриће нашао се под ударом Британаца који су одбацивали тврдњу да су Египћани развили фонетско писање. Међутим, 1866. године, кориштењем његовог приступа, преведен је још један текст написан на грчком и египатском писму. Нажалост, Шамполион није могао уживати у својој побједи јер је умро већ 1832. године.

У сваком случају, од тог тренутка језик и култура старог Египта су били приступачни за проучавање као никада раније, а развој модерне египтологије се због тога и везује за овај догађај, односно дешифровање египатског писма 1822. године.

Камен из Розете се данас чува у Британском музеју.

Семберија ИНФО/М. Решидовић