Бајка о храброј дјевушки која се није хтјела ни удати ни заредити

Звали је Премудром или Прекрасном, Василиса из руских бајки не познаје страх. У једној је причи кћи Морскога Краља и помаже принцу да ријеши тешке задатке које му је задао њезин водени отац. У другој је Василиса обична дјевојчица: након што јој умре мајка, отац се поновно ожени и у кућу доведе злу маћеху и њезине двије кћери. Маћеха Василису пошаље код страшне Бабе Јаге, али је из невоља избави лутка коју јој је на самрти оставила мајка. Али била принцеза или кћи трговца, Василиса своје муке увијек рјешава сама, помаже јој добро срце и древна магија.

Све то зна  Американка Кетрин Арден јер не само да је студирала руски језик, него је око двије године  и живјела у Русији. Њена Василиса, Васја, се није родила у Русији него на Хавајима гдје је Арден отишла да ради на фарми. Прве комшије су јој били чланови једне украјинске породице, који су имали зеленооку кћерку Василису коју су звали Васја. Кетрин и Васја провеле су много времена заједно, углавном јурећи за пилићима међу дрвећем авокада. У то је вријеме Кетрин Арден из забаве почела писати роман, али није имала појма како се то ради. Прве верзије су, како каже на својој интернет страници, биле страшне. Међутим, помогла јој је зеленоока Васја с којом је јурила кокоши: постала је њезина јунакиња и обје су се преселиле у хладну средњовјековну Русију у којој је женско чељаде имало пред собом само двије могућности - удати се или заредити.

Тако су се родили један Медвјед и један Славуј, на рубу руске дивљине гдје зима траје већину године, а сњежни сметовии надвисују куће. Василиса Петровна из Арденине приче била је ружна дјевојчица: танка као стабљика рогоза, дугих прстију и преголемих стопала. Али дјетету су очи биле боје гвозда за љетње грмљавинске олује, а широка уста слатка. "Знала је бити разборита кад пожели - и домишљата - до те мјере да би њена породица само размјењивала погледе, посве збуњене, кад год би рекла разуму збогом и утувила си опет неку тркнуту идеју у главу."

Васја је, одмалена, имала тајну. Види и слути штошта што остали не могу. У кући у пећи сједио је домовој - мален, здепаст и смеђ. Ноћу би се ишуњао да брише тањире и да риба чађ. Раније се знао прихваћати и крпљења, кад би му га људи препустили, а прије доласка Васјине помајке остављали су му и дарове: здјелицу млијека или комадић хљеба. Види Васја и водјаноја, краља ријеке, који њеном брату Кољи краде уловљене рибе. Међу дрвећем у шуми живи човјек од шиба, на стабло се често попне русалка, ту је и пољевик и дворник, у штали вазила који је Васју научио разговарати с коњима.

Све то подсјећа на једну давну причу о одрпаној дјевојци која је ујахала у Москву на високом зеленку, очију као у лабуђе дјеве из бајке. Кад је кнез Иван спазио ту дјевојку, пуних десет минута је остао непомично да сједи. Након годину дана с њом се вјенчао. Кнегиња је одбијала да каже одакле је, али служавке су причале да умије да кроти животиње, снивати о будућности и призивати кишу. Та ће кнегиња родити кћерку, Марину. Васја је посљедње Маринино дијете, чедо за које је вриједило умријети.

Након Маринине смрти, Васју, њезину браћу и старију сестру одгајаће дадиља Дуња, а Дуња је пуна скаски: о Жар-птици, о Финисту, о Баби Јаги – и о Морозку, Мразу, плавооком ђаволу зиме који за мрзлих ноћи долази по душе на самрти. Мудрима ваља страховати од њега, а и бринути сеи за духове огњишта, стаје и дворишта који штите настамбе људи. Но Васјина помајка не жели ни чути за такве обичаје: као кћи великог кнеза московског удата против своје воље у далеку Леснају Земљу, Ана се ослања на новог попа Константина, харизматичног проповједника и сликара икона, у настојању да одврати сељане од старих навика и изведе их на пут богобојазности. Али како брига за домаће духове јењава, тако се пријетња дому повећава; урод подбацује, дрво у пећи брже изгара док слабије грије, а на рубу шуме буди се страшна сила која би иначе преспавала зиму.

Ово је препричаних тек неколико првих страница "Медвједа и Славуја", дебитантског романа Кетрин  Арден. Даљу радњу романа треба да откријете сами, не само зато што не треба потпуно открити радњу романа, него и зато што Тексашанка Кетрин Арден заиста јако добро приповиједа руске скаске.

Семберија ИНФО/Припремила М. Решидовић