ЉЕТЊЕ ВРУЋИНЕ И ПОСЉЕДИЦЕ :: Semberija INFO ::

 

ЉЕТЊЕ ВРУЋИНЕ И ПОСЉЕДИЦЕ


Високе температуре, повећана влажност ваздуха,, јака сунчева свјетлост, неугодни убоди и уједи инсеката и животиња опасни су, поготово за особе чији је организам ослабљен болестима.

До стварања топлине у тијелу долази из околине и метаболизма. Отпуштање топлоте из тијела се одвија преко коже, исијавањем, знојењем (испаравањем) и конвекцијом (преносом топлоте кроз тјелесне течности). Сваки од ових начина зависи о температури и влажности околине.

Топлински поремећаји су посљедица комбинације повећаног уноса и смањеног отпуштања топоте. Ефекти  се виде у немогућности задовољења повећаних потреба срчаножилног система, дехидрацији, поремећају електролита и код примјене неких лијекова.
Најчешћи поремећаји изазвани високим температурама околине који имају посљедице на здравље су:

Топлотни осип
 
Настаје прекомјерним знојењем приликом топлог, влажног времена. Најчешће се јавља код мале дјеце на врату, горњем дијелу грудног коша, у препонама, испод груди или на лактовима. Прва помоћ састоји се у хлађењу захваћених мјеста туширањем млаком водом, и боравком у сјеновитим мјестима или прозрачним, климатизованим просторима. Не препоруча се наношење крема на захваћено подручје. Довољно га је одржавати сувим (може се употријебити дјечји пудер).

Топлотни грчеви
 
Болни грчеви мишића који најчешће захваћају руке, ноге или мишиће стомака, јављају се услед напорног физичког рада. Особе које се обилније зноје током физичких активности и при великим врућинама склоније су развијању грчева. Прва помоћ састоји се у престанку обављања свих активности, уколико радите напоран физички рад и мировањем у сјеновитом подручју или климатиованој просторији. Пијте воду, природне негазиране воћне сокове. Никако алкохол! Наставите мировати и неколико сати након појаве грчева јер се може развити исцрпљеност или топлотни удар. Уколико топлотни грчеви трају дуже од једног сата, а предузели сте наведене мјере прве помоћи, болујете од срчаних болести или сте на исхрани с ниском количином соли, обавезно се јавите своме љекару и затражите медицинску помоћ.
 
Топлотна исцрпљеност
 
Здравствени поремећеј који се развија и неколико дана након излагања високим температурама, уколико је унос течности био недовољан. Најосјетљивије су старије особе, особе с повишеним крвним тлаком, те особе које су изложене јаким физичким напорима код великих врућина (радници на отвореним градилиштима, пољопривредници...). Симптоми који упозоравају на топлотну исцрпљеност су: умор, слабост, вртоглавица, главобоља, мучнина и повраћање, грчеви мишића, блиједа, хладна и влажна кожа, отежано знојење, убрзани, слаби пулс и убрзано површно дисање и несвјестица.
Прва помоћ код топлотне исцрпљености је:
  • Пити пуно течности (вода, безалкохолни и негазирани напици)
  • Одмарати се у  сјеновитом или климатизованом простору
  • Туширати се млаком водом
  • Носити лагану одјећу и обућу
Из топлотне исцрпљености лако се можете развити топлотни удар. Уколико се наведени симптоми појачавају или трају дуже од 1 сат обавезно потражите ллекарску помоћ.
 
Топлотни удар
 
Уколико се не препозна на вријеме, топлотни удар може довести до тежих оштећења организма, па и до смрти. Он представља најтежи здравствени поремећај који може бити узрокован високим љетјим температурама и врућином, услед губитка контроле организма над регулацијом тјелесне температуре и неспособношћу хлађења путем зноја. Симптоми топлотног удара су:: црвена, топла и сува кожа (без знојења), јака главобоља, мучнина, вртоглавица, убрзан пулс, изузетно висока температура тијела (и до 40°Ц унутар 10-15 минута) и губитак свијести. Поступак код збрињавања унесрећеног је следећи:
  • Одмах позовите службу хитне помоћи (124),
  • Унесрећену особу пренесите у хлад у водораван положај и подигните ноге у висини кукова,
  • Скините унесрећеноме одјећу, ставите хладне облоге на врат, пазухе и препоне, прскајте хладном водом и хладите лепезама, вентилатором и слично,
  • Контролишите  температуру и снизите је испод 38°Ц (без лијекова),
  • Особу без свијести поставите у бочни лежећи положај.