Чашица љуте ракије прије јела не отвара апетит, има много другачије дејство
Балкански обичај када дођете код некога у госте укључује ракију, кафу и мезе. Међутим, тај обичај је заправо потпуно лоше постављен, према стручњацима, ракију не би требало да пијете прије јела.
Попити чашицу или двије ракије прије јела чест је обичај код куће или у ресторану, али та навика не отвара апетит нити побољшава укус хране. Напротив, може је само покварити, баш као и пробаву, што ће вам сигнализовати притискање желуца, којег на тај начин шокирамо. Но попијете ли какав горки ликер у малим гутљајима, нећете затворити укусне пупољке, него их припремити, баш као и подстаћи желучане сокове, наводe агенције.
Стога умјесто једне љуте на "екс", према бонтону стола, можете да попијете биљна, горка пића са блажим процентом алкохола. Никако немојте да бирате слатко у чашици јер због тога можете да добијете горушицу, па таква пића сачувајте за крај, односно десерт.
Према легенди, ритуално испијање горких пића прије јела како би се подстакла пробава сеже још у древну Грчку, када је отац медицине, Хипократ управо препоручивао ритуално испијање ароматичног горког вина прије оброка. Историја биљежи такву културу и код других древних цивилизација које су користиле горка, лагана алкохолна пића у исту сврху: од Асираца до Египћана и Татара.
Аперитив је постао популаран тек крајем 18. вијека, а посебно је заживио у Италији. Пићима попут вермута, мартинија и кампарија временом је расла популарност, а ускоро су настали и популарни спритз, негрони и беллини.
Дигестиви се пију при крају јела како би се подстакла циркулација и побољшала пробава. И док ће вам Французи препоручити какав коњак, добар бренди или картузијански биљни ликер,Италијани се залажу за ракију од грожђа, горки амаро, Фернет-Бранцо (горки ликер који броји више од 40 биљака и зачина, као што су мирисна смола, рабарбара, камилица, кардамом, алое, шафран, кантарион и друге).
Нијемци на крају јела наздрављају ликерима као што су Крäутерликöр и Ундерберг, а у Шпанији и Португалији доминирају јача вина. За који год се напитак одлучили, будите њежни према свом здрављу.
Независне новине
Попити чашицу или двије ракије прије јела чест је обичај код куће или у ресторану, али та навика не отвара апетит нити побољшава укус хране. Напротив, може је само покварити, баш као и пробаву, што ће вам сигнализовати притискање желуца, којег на тај начин шокирамо. Но попијете ли какав горки ликер у малим гутљајима, нећете затворити укусне пупољке, него их припремити, баш као и подстаћи желучане сокове, наводe агенције.
Стога умјесто једне љуте на "екс", према бонтону стола, можете да попијете биљна, горка пића са блажим процентом алкохола. Никако немојте да бирате слатко у чашици јер због тога можете да добијете горушицу, па таква пића сачувајте за крај, односно десерт.
Према легенди, ритуално испијање горких пића прије јела како би се подстакла пробава сеже још у древну Грчку, када је отац медицине, Хипократ управо препоручивао ритуално испијање ароматичног горког вина прије оброка. Историја биљежи такву културу и код других древних цивилизација које су користиле горка, лагана алкохолна пића у исту сврху: од Асираца до Египћана и Татара.
Аперитив је постао популаран тек крајем 18. вијека, а посебно је заживио у Италији. Пићима попут вермута, мартинија и кампарија временом је расла популарност, а ускоро су настали и популарни спритз, негрони и беллини.
Дигестиви се пију при крају јела како би се подстакла циркулација и побољшала пробава. И док ће вам Французи препоручити какав коњак, добар бренди или картузијански биљни ликер,Италијани се залажу за ракију од грожђа, горки амаро, Фернет-Бранцо (горки ликер који броји више од 40 биљака и зачина, као што су мирисна смола, рабарбара, камилица, кардамом, алое, шафран, кантарион и друге).
Нијемци на крају јела наздрављају ликерима као што су Крäутерликöр и Ундерберг, а у Шпанији и Португалији доминирају јача вина. За који год се напитак одлучили, будите њежни према свом здрављу.
Независне новине
