Идеја о различитим бојама аутомобила дошла је тек када су организоване прве ауто-трке.

Први аутомобили били су црни, баш као и кочије из којих су потекли. У седамдесетим годинама прошлог века четвороточкаши су одједном постали доступни у веома разноврсном спектру боја и након тога ауто-индустрија се потпуно променила. Данас доминирају бели, сиви и црни аутомобили, али на путевима их има у разним бојама.

Боја првих аутомобила била је незанимљива. То су у ствари биле моторизоване коњске запреге и зато су били у боји дрвета или црни.

Идеја о различитим бојама аутомобила дошла је тек када су организоване прве ауто-трке, пише швајцарски Блицк.

Пољско -амерички гроф Елиот Морис Зборовски наводно је први дошао на идеју фарбања аутомобила према коду боје који је додељен земљи порекла возача.

То је требало да омогући гледаоцима да лакше разликују ко је на ком месту током трке.

Различите боје су први пут коришћене током Гордон Бенет купа 1900. године, који је започео у Паризу, а завршио у Лиону. Плава је била за Француску, бела за Немачку, жута за Белгију, а црвена је била резервисана за САД. Касније је црвена боја"отишла" у Италију.

У почетку су британски аутомобили били светлозелени. Тек је касније ова нијанса постала тамнија Бритисх Рацинг Греен.

Серијски путнички аутомобили дуго су били досадни, сиви и црни. Тек након Другог светског рата, када су произвођачи аутомобила сматрали да је потребно решити се – и визуелно – депресије послератног раздобља, палета боја почела је да се интензивније користи.

Ламборгхини је у једном тренутку постао лидер тог преокрета. Када је представљен спортски аутомобил Миура, богати купци могли су да бирају између до тада невиђеног броја од 86 различитих боја каросерије.

Шаренило боја процветало је у време хипи покрета, крајем шездесетих. Тај тренд се наставио 1970-их са светлозеленим Порсцхе аутомобилима, наранџастим Опел Асцонама и светлоплавим примерцима Форда Цапри.
Затим су осамдесетих загосподариле плава и црвена.

У деведесетима купци су опет пожелели мирније нијансе: најпопуларније су биле сребрна и сива.

Чини се да су последњих година аутомобили поновно постали шаренији. На пример, Бентлеy се поноси тиме што излази у сусрет купцима који само треба да донесу узорак жељене боје.

Ипак , у време када свет поново улази у економску кризу, питање је да ли ће се тај тренд наставити.

Колико год да неки воле живе боје, увек ћете лакше продати сиви или црни аутомобил – и постићи бољу цену.

(B92)