Вегани у Босни и Херцеговини
Већини грађана Босне и Херцеговине веганство још није потпуно познат концепт, али у нашој земљи све више особа се одлучује јести храну која нема животињско поријекло.Процјене су да је у посљедње четири године, број људи који се изјашњавају као вегани у свијету повећан за чак 600 посто.
Милица Миљановић веганка је већ скоро пет година и како каже, овај начин исхране донио јој је бројне здравствене бенефите.
МИЛИЦА МИљАНОВИЋ
"Ја сам заправо прво имала аверзију према томе, нисам разумјела то, мислим да нисам имала довољно ни информација, мислила сам и да је скупо и да је новотарија.На почетку сам мислила да ћу имати мање енергије да нећу знати шта да правим, али некако је кренуло спонтано, једете малтене све као на традиционалној исхрани, поврће, воће, махунарке, орашате плодове, све.”
Један грађанин Босне и Херцеговине према неким процјенама годишње поједе око 25 килограма меса. Ипак, љекари кажу да је вегетаријански и вегански начин исхране посљедњих година све заступљенији.
СТОЈАНКА ШКОРИЋ, субспецијалиста исхране
"Један дио њих користи намирнице биљног поријекла, али и јаја и млијечне производе. Друга врста не користи никакве намирнице животињског поријекла,чак ни мед.”
На питање како овај начин исхране утиче на организам, љекари одговарају:
др. СТОЈАНКА ШКОРИЋ, субспецијалиста исхране
"Мањи ризик за повећан крвни притисак, мање обољевају од дијабетеса.Уносе више минерала и витамина.Мане су што исхрана треба да буде избалансирана, то значи да уношењем биљних намирница може да дође до смањеног уноса квалитетних протеина".
Веганска исхрана није скупа, захтјевна и неукусна, али је у нашој земљи примјетна ограничена понуда, посебно у ресторанима, кажу вегани.
МИЛИЦА МИљАНОВИЋ
"Морате да комбинујете, нема неке понуде бар што се тиче наших ресторана, а што се тиче овако хране коју правим то је поприлично доступно.”
Иако званична статистика не постоји, процјене су да број вегана у свијету годишње повећава за 10 посто. Поред исхране,веганство подразумијева и бригу о околини,развијање еколошке свијести, али и неношење одјеће од крзна и коже.
БХРТ
Милица Миљановић веганка је већ скоро пет година и како каже, овај начин исхране донио јој је бројне здравствене бенефите.
МИЛИЦА МИљАНОВИЋ
"Ја сам заправо прво имала аверзију према томе, нисам разумјела то, мислим да нисам имала довољно ни информација, мислила сам и да је скупо и да је новотарија.На почетку сам мислила да ћу имати мање енергије да нећу знати шта да правим, али некако је кренуло спонтано, једете малтене све као на традиционалној исхрани, поврће, воће, махунарке, орашате плодове, све.”
Један грађанин Босне и Херцеговине према неким процјенама годишње поједе око 25 килограма меса. Ипак, љекари кажу да је вегетаријански и вегански начин исхране посљедњих година све заступљенији.
СТОЈАНКА ШКОРИЋ, субспецијалиста исхране
"Један дио њих користи намирнице биљног поријекла, али и јаја и млијечне производе. Друга врста не користи никакве намирнице животињског поријекла,чак ни мед.”
На питање како овај начин исхране утиче на организам, љекари одговарају:
др. СТОЈАНКА ШКОРИЋ, субспецијалиста исхране
"Мањи ризик за повећан крвни притисак, мање обољевају од дијабетеса.Уносе више минерала и витамина.Мане су што исхрана треба да буде избалансирана, то значи да уношењем биљних намирница може да дође до смањеног уноса квалитетних протеина".
Веганска исхрана није скупа, захтјевна и неукусна, али је у нашој земљи примјетна ограничена понуда, посебно у ресторанима, кажу вегани.
МИЛИЦА МИљАНОВИЋ
"Морате да комбинујете, нема неке понуде бар што се тиче наших ресторана, а што се тиче овако хране коју правим то је поприлично доступно.”
Иако званична статистика не постоји, процјене су да број вегана у свијету годишње повећава за 10 посто. Поред исхране,веганство подразумијева и бригу о околини,развијање еколошке свијести, али и неношење одјеће од крзна и коже.
БХРТ
