ОПАСНИЈЕ ЈЕ ОД ЦИГАРЕТА И АЛКОХОЛА: ОВО ЈЕ ГЛАВНИ УЗРОК БРЗОГ СТАРЕЊА И ПРЕРАНЕ СМРТИ
Психолошки фактори, као што су осјеćање незадовољства, усамљености итд. доприносе биолошкој старости особе и до 1,65 година.
Вишедеценијско истраживање завршено је прошле године и показало је снажну везу између менталних поремеćаја и развоја физичке болести и смрти.
Слична студија, објављена 2021. године, открила је да је историја проблема менталног здравља повезана са убрзаним старењем у средњим годинама.
Штавише, овај ефекат убрзаног старења појавио се много година пре него што су се појавиле неке болести повезане са старењем.
Имајуćи у виду оваква истраживања, научници из САД и Хонг Конга, у настојању да створе нови сат за мерење биолошке старости, направили су компјутерски алгоритам који међу параметре укључује неколико психолошких фактора, као и крвне биомаркере.
У студији су учествовали само испитаници старији од 45 година, а алгоритам је тестиран на подацима од скоро 5.000 здравих људи и још 7.000 других. Ово је први пут да су научници тестирали сат за мјерење биолошке старости искључиво на великој кинеској популацији (веćина студија је спроведена на узорку западних популација) и један је од првих који је укључио стресоре менталног здравља међу факторе који се разматрају.
Аутори су открили да психолошки фактори, као што су осеćање незадовољства и усамљености, доприносе биолошкој старости особе и до 1,65 година. Овај ефекат је надмашио друге демографске карактеристике, укључујуćи биолошки пол, подручје становања, брачни статус и пушачки статус.
– Закључили смо да психолошку компоненту у студијама старења не треба занемарити с обзиром на то да она има значајан утицај на биолошку старост – навели су аутори истраживања.
Овај најновији покушај да се направи биолошки сат укључује физичке информације о 16 фактора крви, ниво холестерола, као и индекс телесне масе, обим струка и крвни притисак. Психолошко стање учесника истраживања процењено је на основу осам осеćања: досада, усамљеност, незадовољство (несреćа), недостатак фокуса, немир, депресија, безнађе или страх. То је, наравно, поједностављена верзија менталног здравља, али је ипак учинила процену биолошког сата прецизнијом.
Лоше психичко стање додаје 1,65 година
Када је алгоритам тестиран искључиво на болесним људима, укључујуćи оне који болују од рака, болести срца, болести јетре или плуćа или можданог удара, процењено је да су ти људи старији од својих вршњака у групи здравих људи. Међутим, ефекат ових болести на процењену старост није прелазио 1,5 године. Ово је нешто мање од ефекта свих психолошких варијабли заједно, које су убрзале старење за 1,65 година. На примјер, само пушење је додало 1,25 година.
Наравно, то не значи да овај алгоритам каже да је пушење мањи здравствени ризик од депресије или усамљености. Пушење и даље остаје један од водеćих фактора ризика за бројне туморе и срчана обољења. Али на основу процјена овог алгоритма, могуćе је да ако се једна особа која је сама (што додаје 0,59 година) и осјеćа се незадовољно (што додаје 0,35 година), често осеćа безнадежно (што додаје 0,28 година) и има потешкоćа са спавањем ( што додаје 0,44 године), а све то заправо има веćи утицај на њено здравље него само пушење. Аутори студије кажу да њихови резултати показују да снажан утицај лошег психичког стања има исту тежину и значај као и неке озбиљне болести и пушење.
– Због тога би промовисање менталног здравља требало посматрати као могуćу интервенцију против старења која би могла имати исте користи као и терапије за лечење физичких болести – кажу они.
(Српска Инфо)
Вишедеценијско истраживање завршено је прошле године и показало је снажну везу између менталних поремеćаја и развоја физичке болести и смрти.
Слична студија, објављена 2021. године, открила је да је историја проблема менталног здравља повезана са убрзаним старењем у средњим годинама.
Штавише, овај ефекат убрзаног старења појавио се много година пре него што су се појавиле неке болести повезане са старењем.
Имајуćи у виду оваква истраживања, научници из САД и Хонг Конга, у настојању да створе нови сат за мерење биолошке старости, направили су компјутерски алгоритам који међу параметре укључује неколико психолошких фактора, као и крвне биомаркере.
У студији су учествовали само испитаници старији од 45 година, а алгоритам је тестиран на подацима од скоро 5.000 здравих људи и још 7.000 других. Ово је први пут да су научници тестирали сат за мјерење биолошке старости искључиво на великој кинеској популацији (веćина студија је спроведена на узорку западних популација) и један је од првих који је укључио стресоре менталног здравља међу факторе који се разматрају.
Аутори су открили да психолошки фактори, као што су осеćање незадовољства и усамљености, доприносе биолошкој старости особе и до 1,65 година. Овај ефекат је надмашио друге демографске карактеристике, укључујуćи биолошки пол, подручје становања, брачни статус и пушачки статус.
– Закључили смо да психолошку компоненту у студијама старења не треба занемарити с обзиром на то да она има значајан утицај на биолошку старост – навели су аутори истраживања.
Овај најновији покушај да се направи биолошки сат укључује физичке информације о 16 фактора крви, ниво холестерола, као и индекс телесне масе, обим струка и крвни притисак. Психолошко стање учесника истраживања процењено је на основу осам осеćања: досада, усамљеност, незадовољство (несреćа), недостатак фокуса, немир, депресија, безнађе или страх. То је, наравно, поједностављена верзија менталног здравља, али је ипак учинила процену биолошког сата прецизнијом.
Лоше психичко стање додаје 1,65 година
Када је алгоритам тестиран искључиво на болесним људима, укључујуćи оне који болују од рака, болести срца, болести јетре или плуćа или можданог удара, процењено је да су ти људи старији од својих вршњака у групи здравих људи. Међутим, ефекат ових болести на процењену старост није прелазио 1,5 године. Ово је нешто мање од ефекта свих психолошких варијабли заједно, које су убрзале старење за 1,65 година. На примјер, само пушење је додало 1,25 година.
Наравно, то не значи да овај алгоритам каже да је пушење мањи здравствени ризик од депресије или усамљености. Пушење и даље остаје један од водеćих фактора ризика за бројне туморе и срчана обољења. Али на основу процјена овог алгоритма, могуćе је да ако се једна особа која је сама (што додаје 0,59 година) и осјеćа се незадовољно (што додаје 0,35 година), често осеćа безнадежно (што додаје 0,28 година) и има потешкоćа са спавањем ( што додаје 0,44 године), а све то заправо има веćи утицај на њено здравље него само пушење. Аутори студије кажу да њихови резултати показују да снажан утицај лошег психичког стања има исту тежину и значај као и неке озбиљне болести и пушење.
– Због тога би промовисање менталног здравља требало посматрати као могуćу интервенцију против старења која би могла имати исте користи као и терапије за лечење физичких болести – кажу они.
(Српска Инфо)
