1571. - Рођен њемачки астроном, математичар и физичар Јохан Кеплер, који је с три закона о кретању планета коначно утврдио ваљаност хелиоцентричног система и ударио темеље нове астрономије. Израчунао је и површину и запремину геометријских тијела која до тада нису проучавана.

1822. - Рођен француски хемичар и биолог Луј Пастер, члан Француске академије, проналазач вакцина против бјеснила, антракса и црвеног вјетра. Доказао је да бактерије изазивају труљење и открио да се храна може конзервисати загријавањем, најчешће у трајању од 30 минута, до одређене температуре, што спречава размножавање бактерија. Основао је микробиологију и стереохемију. Организовао је чувени институт у Паризу, назван његовим именом.

1831. - Енглески природњак Чарлс Дарвин бродом "Бигл" испловио из Плимута, започевши петогодишњу експедицију током које је сакупио огроман материјал на основу којег је написао епохално дјело "Постанак врста". На обалама Јужне Америке и острвима у Тихом океану проучавао је геолошке формације, биљке и животиње. Закључио је да су се живи организми постепено мијењали и засновао прву научну теорију о еволуцији живих бића, названу, према његовом презимену, "дарвинизам". "Постанак врста" је револуционисао биологију и изазвао жестоке нападе црквених кругова.

1882. - У Београду објављен споразум о успостављању дипломатских односа Србије и САД. У скупштини је прочитан указ кнеза Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције двије земље. Конвенција је штитила права грађана двију држава, што је посебно користило српским исељеницима у САД. Споразум је обезбиједио грађанима двију земаља слободан улаз, кретање и боравак на било ком дијелу територије друге земље и обављање послова уз личну и имовинску заштиту, на исти начин као и за грађане тзв. најповлашћеније нације.

1904. - Рођена америчка филмска глумица њемачког поријекла Марија Магдалена фон Лош, позната као Марлен Дитрих, која је снимила више од 50 филмова и важила за најтипичнији примјер вамп-глумице. Највећи дио живота провела је у САД, гдје је побјегла од режима Адолфа Хитлера, одбивши 1937. сјајну умјетничку каријеру у Њемачкој, коју јој је понудио нацистички диктатор. Филмови: "Плави анђео", "Жудња", "Мароко", "Шангај-експрес", "Кисмет", "Обешћашћена", "Свједок оптужбе", "Суђење у Нирнбергу".

1927. - Побједом фракције Јосифа Стаљина руски револуционар и бивши руководилац Црвене армије и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен је из Комунистичке партије. Двије године касније протјеран је из СССР-а и убијен у Мексику 1940, по Стаљиновом налогу.

1941. - Споразумом да бугарска фашистичка армија окупира источну Србију у Софији су у Другом свјетском рату завршени њемачко-бугарски преговори. Бугарске окупаторске трупе су на основу тог споразума убрзо запосјеле Нишки, Моравски, Крушевачки и Зајечарски округ и почеле - као и у Првом свјетском рату - терор над српским цивилима у име великобугарског сна о "Бугар-Морави" у саставу Бугарске. Српски народ је одговорио оружаним отпором док окупатори нису избачени из земље.

1944. - Совјетска Црвена армија у Другом свјетском рату завршила опкољавање Будимпеште, коју су држале трупе нацистичке Њемачке.

1945. - У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд, створен ради унапређења монетарне сарадње и рјешавања монетарних проблема у свијету. Правилник о раду Фонда израдила је монетарна и финансијска конференција 44 земље УН у љето 1944. у Бретон Вудсу, коју је сазвао предсједник САД Френклин Рузвелт.

1948. - Мађарске власти ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија, жестоког антикомунисту. У вријеме немира у Будимпешти 1956. он је изашао из затвора и добио азил у америчкој Амбасади у главном граду Мађарске, гдје је био до 1971, кад му је одобрено да отпутује у Рим.

1949. - Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила суверенитет послије више од три вијека холандске колонијалне управе. За првог предсједника Индонезије изабран је Ахмед Сукарно, вођа националноослободилачког покрета.

1956. - Флота УН почела чишћење Суецког канала послије Суецког рата, односно војног похода Велике Британије, Француске и Израела на Египат, заустављеног интервенцијом Савјета безбједности УН.

1969. - Либија, Судан и Уједињена Арапска Република постигли договор да створе војни, политички и економски савез.

1972. - Умро канадски државник Лестер Боулс Пирсон, шеф дипломатије од 1948. до 1957. и премијер Канаде од
1963. до 1968, добитник Нобелове награде за мир 1957. Залагао се за мирно рјешење корејског проблема и истакао напорима за очување мира у суецкој кризи.

1972. - Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму, окончавши учешће у Вијетнамском рату на страни САД и њених јужновијетнамских марионета.

1972. - Белгија, као прва земља НАТО пакта, успоставила дипломатске односе са Демократском Републиком Њемачком.

1975. - Више од 400 рудара погинуло послије експлозије у руднику угља у Часнали у индијској држави Бихар.

1978. - Умро алжирски државник Хуари Бумедијен, који је предсједник Алжира постао у јуну 1965, кад је ударом без проливања крви оборио с власти Ахмеда Бен Белу.

1979. - Авганистански предсједник Хафизула Амин погубљен послије државног удара који су подржале совјетске јединице, ушавши два дана раније у Авганистан, у првој војној интервенцији СССР-а изван земаља Варшавског пакта.

1985. - У истовременим нападима палестинских исламских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније "Ел Ал" на аеродромима у Риму и Бечу убијено је 16 и рањено око сто људи. Међу жртвама било је највише Американаца, што је био један од повода за касније америчко бомбардовање Либије, под оптужбом да пружа уточиште терористима.

1989. - Египат и Сирија послије 12 година обновили пуне дипломатске односе.

1992. - Амерички "ловци" оборили ирачки војни авион изнад јужног Ирака зато што су наводно двије ирачке борбене летјелице намјеравале да нападну америчке авионе типа "Ф-16".

1994. - Исламски терористи у Алжиру убили четири римокатоличка свештеника.

1995. - Израелски војници напустили Рамалу, окончавши тиме повлачење из свих шест градова на Западној обали, које су предати на управу Палестинцима на основу споразума Израела и ПЛО.

1998. - Ирак саопштио да не признаје зоне забрањеног лета које је послије Заливског рата 1991. Запад успоставио изнад сјеверних и јужних дијелова те земље.

2002. У бомбашком нападу чеченских побуњеника, бомбаша самоубица, на зграду локалних власти у Грозном, погинуло је 63, а повријеђено 178 особа, а од силине детонације срушена је комплетна зграда.

2007. - У самоубилачком нападу у предграђу Исламабада убијен бивши пакистански премијер и лидер опозиције Беназир Буто, након предизборног митинга у граду Равалпинди. У нападу је погинуло још најмање 20 људи, а у нередима који су услиједили убијено је више десетина особа.

​(Независне)