Преглед најзначајнијих догађаја у 2022: Година у знаку избора и инфлације
Општи избори у Босни и Херцеговини, кандидатски статус БиХ, убиство Раденка Башића, начелника Криминалистичке полиције у Приједору, те инфлација и општи раст цијена обиљежили су 2022. годину.
Прича о изборима почела је неславно с обзиром на то да власт, тачније актуелни Савјет министара БиХ, на вријеме није обезбиједио новац. На крају је морао реаговати и Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, намећући одлуку о финансирању избора. За разлику од кампање, постизборни период био је поприлично занимљив, а ствари су почеле да се компликују већ у изборној ноћи, када је Јелена Тривић, кандидат ПДП-а, прогласила побједу над Милорадом Додиком, кандидатом СНСД-а. Касније , када је установљено да Додик има више гласова, опозиција је почела са протестима, а и сама Централна изборна комисија наредила је поновно пребројавање гласова за тај ниво власт. На крају, Додик је од стране ЦИК-а потврђен као предсједник Републике Српске.
Осим избора, у политичком смислу, годину је обиљежило и то што је Босна и Херцеговина добила кандидатски статус. Захтјев за чланство у ЕУ, БиХ је поднијела у фебруару 2016. године, а крајем те године добила је и упитник Европске комисије у којем су била 3.242 питања. На ова питања БиХ је одговорила тек 14 мјесеци касније с тим да је послије стигао и додатни сет питања на који се одговарало такође мјесецима. На крају, 15. децембра БиХ је добила статус кандидата.
Убиство Раденка Башића, начелника Криминалистичке полиције у Приједору, потресло је регион. Њега је пуцњем у потиљак, док је ишао на посао, убио Александар Мијатовић, који је признао убиство, а поред њега, ухапшен је и Далибор Раилић, звани Дуги, којег полиција терети да је наручио убиство полицијског инспектора.
Када је ријеч о инфлацији и општем расту цијена, то је обиљежило цијелу годину, јер из мјесеца у мјесец новац је губио на вриједности. Та инфлација, иако увезена, у Босни и Херцеговини највећа је у региону и очекивања економиста су да ће на нивоу године бити око 16 одсто. Највећа посљедица инфлације свакако је раст цијена, посебно основних животних намирница, које су значајно поскупјеле. Према званичним подацима статистичких завода у БиХ, само је храна поскупјела 26 одсто, а значајно су расле и цијене нафте и нафтних деривата, што се приписује рату у Украјини. Оно што забрињава јесте да су власти у БиХ на свим нивоима, у односу на земље региона, учиниле најмање како би помогле грађанима да се изборе са све већим трошковима живота.
(Независне)
Прича о изборима почела је неславно с обзиром на то да власт, тачније актуелни Савјет министара БиХ, на вријеме није обезбиједио новац. На крају је морао реаговати и Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, намећући одлуку о финансирању избора. За разлику од кампање, постизборни период био је поприлично занимљив, а ствари су почеле да се компликују већ у изборној ноћи, када је Јелена Тривић, кандидат ПДП-а, прогласила побједу над Милорадом Додиком, кандидатом СНСД-а. Касније , када је установљено да Додик има више гласова, опозиција је почела са протестима, а и сама Централна изборна комисија наредила је поновно пребројавање гласова за тај ниво власт. На крају, Додик је од стране ЦИК-а потврђен као предсједник Републике Српске.
Осим избора, у политичком смислу, годину је обиљежило и то што је Босна и Херцеговина добила кандидатски статус. Захтјев за чланство у ЕУ, БиХ је поднијела у фебруару 2016. године, а крајем те године добила је и упитник Европске комисије у којем су била 3.242 питања. На ова питања БиХ је одговорила тек 14 мјесеци касније с тим да је послије стигао и додатни сет питања на који се одговарало такође мјесецима. На крају, 15. децембра БиХ је добила статус кандидата.
Убиство Раденка Башића, начелника Криминалистичке полиције у Приједору, потресло је регион. Њега је пуцњем у потиљак, док је ишао на посао, убио Александар Мијатовић, који је признао убиство, а поред њега, ухапшен је и Далибор Раилић, звани Дуги, којег полиција терети да је наручио убиство полицијског инспектора.
Када је ријеч о инфлацији и општем расту цијена, то је обиљежило цијелу годину, јер из мјесеца у мјесец новац је губио на вриједности. Та инфлација, иако увезена, у Босни и Херцеговини највећа је у региону и очекивања економиста су да ће на нивоу године бити око 16 одсто. Највећа посљедица инфлације свакако је раст цијена, посебно основних животних намирница, које су значајно поскупјеле. Према званичним подацима статистичких завода у БиХ, само је храна поскупјела 26 одсто, а значајно су расле и цијене нафте и нафтних деривата, што се приписује рату у Украјини. Оно што забрињава јесте да су власти у БиХ на свим нивоима, у односу на земље региона, учиниле најмање како би помогле грађанима да се изборе са све већим трошковима живота.
(Независне)
