1547. године – У Москви је за првог руског цара крунисан Иван IV Васиљевич. Познат је по веома значајним реформама у Русији, али и окрутности према бојарима коју је примењивао у настојању да централизује власт и због убиства властитог сина због чега је добио назив Грозни. Основао је 1553. године прву штампарију у Русији, а ради јачања трговине са западном Европом, 1584. године подигао је град Архангелск. Потукао је Монголе и освојио Казан 1552. и Астрахан 1556. године, а потом је припојио Сибир.

1778. године – Француска је признала независност САД током Америчког рата за независност од британске колонијалне управе (1775-83). У фебруару исте године у Паризу је потписан споразум о савезу у том рату, а хиљаде добровољаца кренуло је да помогне Американцима, међу којима и Лафајет, Сен Симон, Кошћушко.

1794. године – Умро је енглески историчар Едвард Гибон, аутор дела “Опадање и пропаст Римског царства”, које се сматра једним од најзначајнијих у светској историографији.

1864. године – Аустрија и Пруска упутиле су ултиматум Данској захтевајући да повуче устав по којем су покрајине Шлезвиг и Холштајн постале саставни део Данске. У рату који је уследио Данци су поражени, а спорна војводства потпала су под заједничку управу Пруске и Аустрије.

1908. године – У Београду је отворен хотел “Москва”, подигнут на месту кафане “Велика Србија”. Зграду су пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга.

1920. године – У САД је ступила на снагу прохибиција, законска забрана производње и продаје алкохола.

1927. године – Умро је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије и Географског друштва у Београду (1910). Председник Српске краљевске академије од 1921. године до смрти и почасни доктор више иностраних универзитета и академија, председник територијалне комисије на Мировним преговорима у Версају (1919-20) (“Антропогеографски проблеми Балканског полуострва”, “Балканско полуострво и јужнословенске земље”, “Етногеографске карте југословенских земаља”).

1945. године – Победом савезничких снага под командом генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија окончана је немачка офанзива у Арденима, у Белгији. Немци су у тој операцији изгубили 220.000 војника (110.000 заробљних), савезничке снаге 77.000 (21.000 заробљених).

1957. године – Умро је италијански диригент Артуро Тосканини, један од најзначајнијих у 20. веку. Дириговао је у миланској Скали и Метрополитен опери у Њујорку где је организовао и симфонијски оркестар.

1969. године – У центру Прага чешки студент Јан Палах извршио је самоубиство спаљивањем у знак протеста због окупације Чехословачке коју су, по налогу Совјетског Савеза, извршиле чланице Варшавског уговора у августу 1968. године.

1969. године – Совјетски космонаути у свемирским бродовима “Сојуз 4” Владимир Шаталов и “Сојуз 5” Борис Вољанов, Алексеј Јелисејев и Јевгениј Крунов су први пут у историји спојили две летилице с људском посадом у орбити око Земље.

1979. године – Шах Ирана Реза Пахлави је напустио земљу под притиском следбеника ајатолаха Хомеинија који су потом преузели власт.

1987. године – Шеф Комунистичке партије Кине Ху Јаобанг поднео је оставку, прихвативши кривицу за политичке грешке које су изазвале студентске немире. Функцију генералног секретара Партије преузео је Џао Цијанг.

1991. године – САД и западни савезници започели су у Заливском рату операцију “Пустињска олуја” масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума УН Багдаду.

1993. године – У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло је осам, а рањено 19 људи од експлозије гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду.

1996. године – Премијер Русије Анатолиј Чубајс, творац програма приватизације, поднео је оставку.

1998. године – У експлозији метана у руднику “Соко” у Читлуку код Сокобање погинуло је 29 рудара.

2000. године – За председника Чилеа изабран је Рикардо Лагос. Он је први председник социјалиста после свргнутог Салвадора Аљендеа, кога су 1973. године убили пучисти предвођени генералом Аугустом Пиночеом.

2001. године – У покушају државног удара у Демократској Републици Конго (Заир) убијен је председник Лоран Дезире Кабила, а дужност председника преузео је његов син Жозеф. Кабила је на власт дошао у мају 1997. године после побуне, коју су подржале Уганда и Руанда, против тадашњег диктатора Мобутуа Сесе Секоа.

2001. године – У Љубљани је умро Сергеј Крајгер, познати словеначки и југословенски политичар из времена комунизма. Био је члан Председништва СФР Југославије од 1970. године и председник Председништва од маја 1981. до маја 1982. године.

2002. године – Савет безбедности УН једногласно је усвојио санкције против терористичке мреже Ал Каида и остатака Талибана у Авганистану и ван те земље.

2003. године – Из свемирског центра Кенеди на Флориди, лансиран је шатл “Колумбија”. Непосредно пред слетање на Флориди (1. фебруар) после 16-дневне мисије, шатл се распао у пламену изнад Тексаса. Погинуло је свих седам астронаута, међу којима је био и први израелски астронаут Илон Рамон.

2004. године – Врховни суд Шпаније подржао је забрану радикалне баскијске сепаратистичке партије Батасуна, за коју се дуго верује да представља политичко крило оружане баскијске терористичке групе ЕТА. Батасуна је прва партија која је од 1975. године забрањена у Шпанији.

2005. године – На изборима у Хрватској председник Стјепан Месић освојио је, у другом изборном кругу, нови петогодишњи мандат.

2006. године – Американац који је дезертирао из редова маринаца током рата у Вијетнаму, ухапшен је у Тексасу након 36 година бекства.

2009. године – Преминуо је београдски новинар, публициста и један од најпознатијих филмских критичара Богдан Тирнанић.

2011. године – Умрла је британска глумица и једна од најпознатијих звезда 1960-их Сузана Јорк. Међународну славу је стекла играјући у низу класичних филмова као што су “Човек за сва времена” и “Коње убијају, зар не”.


Едукација