Већина болести које се преносе храном праћена је мучнином, повраћањем, стомачним грчевима и проливом. Иако свако може да се разболи, посебно осјетљиве групе су новорођенчад и одојчад, труднице, старије особе и особе са ослабљеним имунитетом.
 
Које су најчешће болести које се преносе храном?

Најчешће дијагностиковане болести које се преносе храном су салмонелозе, кампилобактериозе, стомачни грип и стафилококно тровање храном.
Салмонелозе изазивају бактерије из рода Salmonella, које су присутне у цријевном тракту птица, гмизаваца и сисара. Ове бактерије преносе се на људе преко хране животињског поријекла. Салмонелоза се манифестује повишеном температуром, проливом и стомачним грчевима. Код особа са постојећим хроничним обољењем или ослабљеним имуним системом, може доћи до појаве компликација у виду преласка микроорганизама у крв (септикемија).
Кампилобактериозу изазивају бактерије из рода Campulobacter. Симптоми болести су повишена температура, пролив и стомачни грчеви. Кампилобактер је природни становник цријева здравих птица, и сирово живинско месо (недовољно термички обрађено)обично садржи ову бактерију.
Стомачни грип је узазван норовирусима. Ово обољење се јавља често, али се тешко дијагностикује. У клиничкој слици доминира повраћање, а обољење пролази у року од два дана. Резерваор заразе је човјек.
Стафилококно тровање храном је интоксикација, која настаје као посљедица присуства стафилокока и/или њиховог токсина у храни. Симптоми болести су мучнина, грчеви и повраћање. Резервоар заразе је човјек.
Ботулизам је тешко тровање токсином који продукује бактерија Cl. Botulinum у контаминираној храни. Први симптоми болести обично су оштећење вида (замућен вид или двослике), отежано гутање и сушење уста, а некада и повраћање и опстипација. Cl. Botulinum ствара споре које су присутне у земљи, а извор и пут преношења су углавном конзервирана храна, кобасица, димљено или усољено месо. Опоравак може да траје мjесецима.

Како се ове болести лијече?

Терапија зависи од симптома болести и од тежине клиничке слике обољеле особе. Углавном се проводи симптоматска терапија у виду надокнаде течности и минералних материја, мировања и употребе пробиотика за регулацију цријевне микрофлоре (ако се појави висока тјелесна температура и крв у столици, треба избјегавати пробиотике).
У случају теже клиничке слике болести, љекар може да препише антибиотике према лабораторијском налазу, и тада је неопходно антибиотску терапију провести до краја. Љекару се обавезно треба обратити у случају појаве, високе тјелесне температуре, крви у столици, упорног повраћања, које онемогућава задржавање течности, знакова дехидратације, као што су смањено излучивање урина, сува уста и грло и осјећај слабости приликом стајања, пролива који траје дуже од три дана.

Како долази до контаминације хране?
​
Микроорганизми се налазе свуда око нас, тако да од поља до стола храна може да се загади у сваком тренутку-током узгоја, припреме, обраде, чувања, дистрибуције. Воће и поврће може да се контаминира уколико се за заливање употребљава загађена вода или се користи природно ђубриво.